SAD i njeni saveznici u NATO-u moraju da preduzmu niz koraka kako bi izbegli direktan sukob sa Rusijom oko Ukrajine, savetovao je glavni istraživački centar Pentagona u izveštaju objavljenom u utorak. Sankcije protiv Rusije već su stvorile uslove za jedan od puteva eskalacije, dok bi kontinuirani priliv oružja i dobrovoljaca u Ukrajinu mogao izazvati druge, upozorila je korporacija RAND.
Zabrinutost da će sukob u Ukrajini „eskalirati do sukoba Rusije i NATO-a“ je „opravdana“, saopštila je organizacija, koja je radila istraživanja i analize za američku vojsku od 1948. Iako je verovatna, takva eskalacija nije neizbežna ako SAD a njeni saveznici preduzimaju neke korake da ga odbiju, navodi se u izveštaju.
Istraživači RAND-a izneli su „četiri verodostojna putanja horizontalne eskalacije“, počevši od antiruskih sankcija koje su već primenile SAD i njihovi saveznici. Ostale tri mogućnosti uključuju da Moskva veruje da je direktno umešanost NATO-a neizbežna; da oružje isporučeno Ukrajini čini veliku razliku na bojnom polju; ili da nemiri unutar Rusije prete vladi.
„Moskva tek treba direktno da odgovori na bilo koji suštinski način“, na akcije Zapada, od sankcija do naoružavanja Ukrajine, za koje RAND pretpostavlja da su „obesnele Rusiju i dovele do smrti mnogih ruskih vojnika“. Istraživači to objašnjavaju tako što nude spekulacije da bi „preokupacija Kremlja svojom posrnulom kampanjom u Ukrajini mogla da troši ograničeni propusni opseg viših lidera“.
Oni takođe pretpostavljaju da Rusiji ponestaje raketa dugog dometa, tvrdnja koju zapadne obaveštajne agencije iznose od marta – i stoga se mogu osećati pod pritiskom da udare na teritoriju NATO-a ako oseti da bi blok predvođen SAD mogao da bude direktno umešan.
Raspoređivanje kapaciteta za udare dugog dometa u baltičkim državama, Poljskoj i Rumuniji, ili učešće dobrovoljaca iz zemalja članica NATO-a u borbama – što se već dogodilo – promovisalo bi ovaj zaključak, upozorava RAND, dodajući da ovaj put može dovesti do „ verovatna” upotreba nuklearnog oružja.
„Nastavite da signalizirate da Sjedinjene Države i NATO saveznici nemaju planove da direktno uđu u sukob“, savetovao je RAND Vašingtonu, jer je to potrebno da bi se suprotstavili javnim izjavama „sadašnjih ili bivših vladinih zvaničnika“ o ruskim „zverstvima“ i pozivima na režim promeniti.
NATO bi i dalje trebalo da „poveća prisustvo snaga na istoku“, ali da se fokusira na „odbrambene“ sposobnosti i da preispita aktivnosti kao što su vežbe „kako bi se izbegao stvaranje lažnog utiska o pripremi za ofanzivnu akciju“, rekli su istraživači.
Ako zapadno oružje koje ulazi u Ukrajinu počne da „dramatično okreće sukob protiv Rusije“, Moskva bi mogla da gađa njihova čvorišta snabdevanja, navodi se u izveštaju. Takvi napadi bi mogli da počnu kao „prikriveni ili ne-kinetički“ i da odatle eskaliraju; Jedan od primera je eksplozija u češkom skladištu municije 2014, za koju su zapadni mediji i obaveštajno društvo Bellingcat okrivili Rusiju, bez dokaza.
Jedna od predloženih kontramera je da se kapaciteti NATO-a za obuku i snabdevanje koji se koriste za pomoć Ukrajini budu „raspršeni i prikriveni, gde god je to moguće“.
Još jedno priznanje, duboko zakopano u izveštaju, jeste da zapadna pomoć u naoružanju nije uspela da „dramatično okrene sukob protiv Rusije“.
Poslednji scenario predviđa da Moskva tumači proteste velikih razmera kao „nekinetički napad NATO-a“. Dok masovne demonstracije tek treba da se održe u Rusiji, „dramatična ekonomska kontrakcija koja je rezultat rata mogla bi da bude iskra za takve šire narodne nemire kada se oseti ekonomski bol u srednjoročnom ili dugoročnom periodu“, navodi se u izveštaju RAND-a.
Nevolja je u tome što bi Moskva takve proteste mogla shvatiti kao „dokaz koordinisane zapadne kampanje za rušenje ruske vlade“, tako da NATO treba da „održi disciplinu poruka“ da je njegov cilj „prestanak sukoba, a ne kraj Putinove vladavine“. režim“.
Na samom kraju, u izveštaju se upozorava da bi SAD i njihovi saveznici „mogli biti motor eskalacije jednako lako kao što bi to mogla Rusija“ i da je verovatno da će svaka spirala eskalacije početi njihovim akcijama. Pošto se izveštaj fokusirao na moguće ruske akcije, međutim, to upozorenje je ostalo neistraženo.
