Eksploatacija prirodnih resursa Zemlje mogla bi da poraste za 60 odsto do 2060. godine, ugrožavajući klimatske ciljeve i ekonomski prosperitet, saopštile su u petak UN, pozivajući na dramatične promene u energetici, hrani, transportu i stanovanju.
Ogromna ekspanzija infrastrukture, potražnje za energijom i potrošnje potrošača tokom poslednjih pola veka, posebno u bogatijim zemljama, dovela je do utrostručenja svetske upotrebe materijala, prema Globalnom pregledu resursa za 2024. od strane Međunarodnog panela za resurse Programa UN za životnu sredinu.
A glad za prirodnim resursima – sve od hrane do fosilnih goriva – nastavlja da raste u proseku za više od 2,3 odsto godišnje, navodi se u saopštenju.
Ljudi u bogatim zemljama potiču većinu te potražnje, koristeći šest puta više materijala i odgovorni za deset puta više klimatskih uticaja od onih u zemljama sa niskim prihodima, navodi se u analizi.
Ekstrakcija i prerada ogromne količine resursa čini preko 60 odsto emisija koje zagrevaju planetu, navodi se u izveštaju, kao i razaranja ekosistema i štete ljudskom zdravlju.
Glavni autor Hans Bruininckk rekao je da će trenutna putanja dovesti do toga da svet daleko premaši temperaturne granice utvrđene Pariskim sporazumom iz 2015. godine, u kojem su se zemlje složile da ograniče globalno zagrevanje „znatno ispod“ dva stepena Celzijusa i po mogućnosti na 1,5 stepeni Celzijusa.
„Imate korišćenje resursa koje se povećava, previše uticaja na Zemljine sisteme koji nije održiv“, rekao je on za AFP, dodajući da je nejednak pristup resursima širom sveta takođe „neodrživ“.
Ali on je priznao da će prirodni resursi biti potrebni „da bi se stvari preokrenule“, kako za podsticanje razvoja u siromašnijim zemljama, tako i za obezbeđivanje minerala i metala potrebnih za energetsku tranziciju.
Izveštaj sledi sporazum zemalja na pregovorima UN o klimi prošle godine u Dubaiju, da se ove decenije utrostruče globalni kapacitet obnovljive energije i „prelazak“ sa zagađujućih fosilnih goriva.
Bez velikih promena, upozorava se u izveštaju, eksploatacija Zemljinih resursa će se nastaviti, a kompjutersko modeliranje sugeriše povećanje za skoro 60 odsto do 2060. u odnosu na nivoe iz 2020. godine, sa 100 na 160 milijardi tona.
„Jedini izbor je da se stabilizuje i izbalansira ljudski odnos sa ostatkom prirode“, navodi se u izveštaju.
„Slabe, delimične, fragmentirane ili spore politike neće funkcionisati. Ovo može biti moguće samo uz dalekosežne i zaista sistemske promene u energiji, hrani, mobilnosti i izgrađenom okruženju koje se sprovode na neviđenom obimu i brzini.“
Rečeno je da bi promene u politici, fokusirane na zemlje sa velikom potrošnjom, mogle da smanje projektovani rast korišćenja resursa za trećinu, da smanje emisije gasova staklene bašte za 80 odsto i da poboljšaju zdravlje — uz istovremeno omogućavanje ekonomskog rasta.
Preporučene akcije, posebno u bogatijim zemljama, uključuju promene u ishrani koje bi smanjile bacanje hrane i životinjske proteine, efikasnije transportne sisteme i gušće stanovanje koristeći reciklirane građevinske materijale.
U zemljama u razvoju u kojima je potrebno više resursa za poboljšanje života, u izveštaju se navodi da bi naglasak trebalo da bude na maksimiziranju koristi i minimiziranju uticaja na životnu sredinu i zdravlje.
Izveštaj takođe poziva da se ekološki troškovi eksploatacije resursa uračunaju u robu i uključe u trgovinske sporazume.
„Ekonomija je stvorena od strane ljudi, ona ne prati zakone fizike“, rekao je Bruininckk.
„Uspeli smo u određenom pravcu, možemo da iskoristimo iste vladine kapacitete da to pomerimo u drugom pravcu.“
