Razmere različitih epidemija su naglo porasle 2022. godine nakon nekoliko godina pada, saopštila je SZO. Između januara i oktobra prošle godine, 29 zemalja prijavilo je slučajeve bolesti, u poređenju sa 23 godine ranije – s tim da će ti brojevi porasti 2023.
„Broj zemalja u kojima se ove velike epidemije dešavaju u isto vreme, nismo ga videli najmanje 20 godina“, rekao je za Telegraf Filip Barboza, šef jedinice SZO za hitne reakcije na koleru.
„Većina velikih epidemija koje posmatramo uzrokovane su velikim, neobičnim klimatskim događajima“, dodao je on, dodajući da su zemlje južne Afrike posebno ugrožene jer se suočavaju treću godinu zaredom sa jakim kišama i ciklonima koje izaziva La Nina vremenski fenomen.
Direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je prošle godine da su efekti klimatskih promena „pojačali“ uticaj kolere.
Sirija je prošle godine objavila prvo izbijanje bolesti u poslednjih 15 godina, a situacija se pogoršala nakon prošlomesečnih zemljotresa. Liban se suočava sa sličnim problemom prvi put u 30 godina dok se bori da se izbori sa bolešću usred ekonomskog kolapsa.
Stručnjaci kažu da je problem pogoršan i time što su zdravstvene službe različitih zemalja preplavljene slučajevima Covid-19, s obzirom na to da su napori u borbi protiv izbijanja kolere pauzirani tokom pandemije.
„Kolera se može kontrolisati, treba je kontrolisati“, objasnio je Barboza. „Nije toliko skupo, samo da bi se obezbedio pristup zdravstvenoj zaštiti. To je osnovno ljudsko pravo.”
Kolera je teška bolest koja se dobija unosom kontaminirane hrane ili vode. Može dovesti do smrti u roku od nekoliko sati ako se ne leči. Podaci SZO navode da oko 143.000 ljudi umre od ove bolesti u svetu svake godine.