„Na osnovu trenutnih ekonomskih i tržišnih trendova, predviđa se da će globalna potrošnja uglja porasti za 0,7% u 2022. godini na 8 milijardi tona, pod pretpostavkom da se kineska ekonomija oporavi kako se očekuje u drugoj polovini godine… Ovaj globalni ukupni iznos bi odgovarao godišnjem rekord postavljen 2013. godine, a potražnja za ugljem će se verovatno povećati sledeće godine na novi rekord svih vremena“, navodi se u izveštaju.
Prema navodima agencije, potražnja je podstaknuta rastućim cenama prirodnog gasa, što primorava mnoge zemlje da sve više prelaze sa gasa na ugalj i ponovo otvore ranije zatvorene termoelektrane na ugalj.
U izveštaju se navodi da će Kina, koja je „odgovorna za više od polovine svetske potrošnje uglja“, biti glavni pokretač rasta potražnje u drugoj polovini 2022. godine, uprkos tome što će potražnja opasti za 3% u prvoj polovini 2022. godine.
Očekuje se da će potražnja za ugljem u Indiji takođe porasti zbog ekonomskog rasta zemlje i šire upotrebe električne energije. Predviđa se i da će EU doprineti tražnji, jer se sve više okreće uglju u proizvodnji električne energije kako bi zamenila gas ili ga sačuvala za zimu zbog pada uvoza ruskog gasa.
IEA dodaje da će tržišta uglja ostati nestabilna 2023. godine, posebno nakon što EU stupi na snagu embarga na ugalj, a cijene bi mogle nastaviti da rastu i u narednoj godini.
„Kako su rastuće cene prirodnog gasa učinile ugalj konkurentnijim na mnogim tržištima, međunarodne cene uglja su zauzvrat porasle, dostižući tri vrhunca svih vremena između oktobra 2021. i maja 2022. Sankcije i zabrane ruskog uglja su poremetile tržišta, a problemi u drugim glavni izvoznici su doprineli nestašici ponude. S obzirom da se drugi proizvođači uglja suočavaju s ograničenjima u zamjeni ruske proizvodnje, cijene na fjučers tržištima uglja ukazuju na to da se očekuje da će se zategnuti tržišni uslovi nastaviti iu narednoj godini i dalje“, navodi IEA.
