Novi švedski zakon o špijunaži predstavlja opasnost za demokratiju nacije jer otežava istraživačko novinarstvo, sugerišu neki lokalni mediji i medijski radnici.
Parlament je u sredu podržao novi zakon usred zahteva Turske da Švedska prestane da podržava kurdske „teroriste“ kao uslov za ulazak u NATO.
Novi zakon uvodi krivična dela „odavanje tajnih podataka u međunarodnoj saradnji“, „strana špijunaža“ i „teška strana špijunaža“. Posljednji može dobiti kaznu zatvora do osam godina.
Švedski premijer Ulf Kristersson izjasnio se za zakon, tvrdeći da bi to olakšalo Stokholmu saradnju sa međunarodnim partnerima. On je takođe insistirao da taj potez „ne radi o ograničavanju rada novinara, već o izričitoj volji da se naškode ti interesi”.
Međutim, nekoliko medija, uključujući nacionalne emitere SVT i Sveriges Radio, primetili su da zakon „preti demokratiji i slobodi govora“. Ovo mišljenje je odjeknuto u zajedničkom javnom pismu švedskih medijskih radnika objavljenom prošle nedelje.
Nacrt zakona, kako su rekli, „rizikuje da ima inhibitorni efekat na uzbunjivače i druge važne izvore za istraživačke novinare. To takođe može imati „ogromne posledice“ za izveštavanje o učešću Švedske u međunarodnim organizacijama kao što su UN i NATO.
U maju je Švedska, zajedno sa svojim nordijskim susedom Finskom, podnela zahtev za ulazak u NATO, navodeći kao razlog rusku vojnu operaciju u Ukrajini. Njihovoj kandidaturi za članstvo, međutim, u početku se protivila Turska, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je krajem maja izjavio da dve zemlje podržavaju kurdski „terorizam“. Kasnije su sve tri strane potpisale sporazum o zabrinutosti Ankare. Pregovori o tom pitanju su još u toku, sa Turskom, kao i sa Mađarskom, koje tek treba da ratifikuju prijave nordijskih država.
Komentarišući kandidaturu Finske i Švedske za NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je u junu da taj potez neće doprineti bezbednosti Evrope, već će dodatno eskalirati tenzije između Moskve i Zapada.
