Studija EPFL-a sprovedena u Kantonu Va bacila je svetlo na faktore koji mogu navesti ljude da kupe solarne panele. Otkriveno je da susedi sa solarnim panelima igra značajnu ulogu, pored poznatijih uticaja, kao što je naš društveni krug.
Ako ste vlasnik kuće, imate posao visokog nivoa i imate prijatelje ili članove porodice sa solarnim panelima, velike su šanse da ih i vi imate. Studija EPFL-a pokazala je da je verovatnoća da će pojedinac instalirati solarne panele 89% veća ako ta osoba poznaje nekoga ko je to već učinio. Već je poznato da ovaj efekat vršnjaka, koji se naziva i društvena blizina, utiče na odluke potrošača o kupovini. Ali studija je otkrila da još jedan faktor takođe igra glavnu ulogu: efekat susedstva, takođe poznat kao prostorna blizina.
To znači da ako, pored navedenih faktora, imate i komšiju koji je postavio solarne panele na svoj krov, verovatno ste i vi, (sa zavisnom promenljivom koja se povećava na statistički značajan način za 0,5 jedinica), posebno ako govorite istim jezikom i živite u istoj opštini, jer to omogućava razmenu informacija između vas i vašeg komšije.
S druge strane, studija je pokazala da faktori kao što su pol i izneti stavovi o životnoj sredini nemaju značajan uticaj. Istraživanje, objavljeno nedavno u Helionu, sprovedeno je putem ankete na 1.125 ljudi koji žive u okrugima Nion i Jura-Nord Vaudois u Vaudu.
Autori studije napominju da cirkulacija informacija unutar zajednice može biti važan pokretač energetske tranzicije i da prostornu blizinu treba uzeti u obzir pored društvene blizine. Oni dalje navode konkretne mere koje kreatori politike mogu da preduzmu, kao što je sponzorisanje lokalnih informativnih kampanja koje vode susedska udruženja, preduzeća koja posluju u energetskoj tranziciji i ljudi koji već poseduju solarne panele.
„Vlasnici solarnih panela uživaju da pričaju o svom iskustvu – opisuju koliko energije generišu paneli godišnje i koliko novca štede“, kaže Gloria Serra-Coch, arhitekta i dr. student EPFL-ove Laboratorije za odnose sa životnom sredinom u urbanim sistemima (HERUS) i glavni autor studije. Za njenu dr. teza, Serra-Coch istražuje mehanizme pomoću kojih se tehnologija obnovljive energije usvaja u Švajcarskoj.
U anketi su postavljena pitanja za određivanje socioekonomske kategorije ispitanika, kao i pitanja da li su instalirali solarne panele, da li su vlasnici kuće ili podstanari, da li poznaju nekoga ko je postavio solarne panele i, ako jeste, gde ta osoba živi i da li ova osoba je predložila da kupe i solarne panele. Rezultati su pokazali da 17,6% ispitanika poseduje solarne panele, a 40,4% ovih pojedinaca poznaje nekog drugog ko ih ima.
Studija je takođe otkrila da je postavljanje solarnih panela u korelaciji sa gustinom stanovanja i stepenom urbanizacije. Drugim rečima, većina solarnih panela u regionu obuhvaćenom studijom pronađena je u urbanim sredinama. „Švajcarsko zakonodavstvo trenutno podstiče postavljanje solarnih panela na krovove porodičnih kuća“, kaže Serra-Koh. „Kao rezultat toga, samo urbana područja sa visokim stepenom vlasništva nad kućama mogu u potpunosti iskoristiti ovu obnovljivu energiju.“
Ona predlaže uvođenje fleksibilnije politike kako bi ljudi koji žele da koriste čistu energiju to mogli da urade, uklanjajući prepreke za stanare i one koji žive u zgradama koje ne ispunjavaju potrebne kriterijume. Solarni paneli ne moraju da se postavljaju na krovove, na primer: ako bi se mogli postaviti negde drugde, to bi podstaklo šire usvajanje.
„Naša studija pokazuje da obnovljivu energiju treba promovisati preko pojedinaca od poverenja koji čine deo bliskog kruga — uključujući i bliski krug geografski“, kaže Serra-Coch. Ona smatra da stvaranje mreža ljudi koji se aktivno bave energetskim pitanjima može biti dobar način da se građani podstaknu da usvoje nove navike. Ove mreže bi verovatno bile efikasne i u drugim oblastima koje se odnose na održivost, prema autorima.
