Svedočenjem policijskih službenika u odeljenjima za borbu protiv korupcije u Beogradu i Novom Sadu o operativnoj obradi „Kroše“ nastavljeno je suđenje bivšoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović, bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode (SSIM) Dejanu Milenkoviću, kao i načelniku novosadske policije Miloradu Šušnjiću.
Policijski službenici Milić Mojović, Darko Luković i Nikola Golubović koji su svedočili danas ni u jednom trenutku nisu spomenuli Dejana Milenkovića, kao osobu koja je tražila da se materijal operativne obrade obriše ili kao osobu od koje je potekla naredba ili zahtev da se u tom slučaju ne postupa. Sve vreme govorili su isključivo o postupanju u okviru sopstvenih odeljenja, ne objašnjavajući sa sigurnošću zašto materijal na kraju nije dostavljen odseku u Novom Sadu, koji je i naručilac.
Naime, Tužilaštvo za organizovani kriminal navodi u optužnici da je upravo bivši načelnik SSIM-a, tražio da se celokupni materijal operativne obrade „Kroše“ izbriše, zbog toga što se u njemu pojavljuje Branko Stefanović, pokojni otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Cilj je bio da se sačuva ugled Branka i Nebojše Stefanovića.
Operativna obrada „Kroše“ iz 2019. godine odnosi se na meru tajnog snimanja i praćenja direktora javnog preduzeća ‘Srbijašume’ Igora Braunovića koji se nalazio pod istragom Odeljenja za borbu protiv korupcije zbog sumnje u zloupotrebe i korupciju.
Braunović je imao sastanak 28. maja 2019. godine u centru Beograda u restoranu ‘Maksim’, u vlasnštvu Branka Stefanovića, oca ministra policije. Ono što policijski operativci koji su snimali Braunovića nisu očekivali, prema rečima svedoka, je da će za sto za kojim je bio Braunović sesti i Branko Stefanović. Očekivali su da će se tog dana, kako su sumnjali, dogoditi primopredaja novca, odnosno mita, za nameštanje tendera.
Svedok Milić Mojović je bio zamenik načelnika Odeljenja za borbu protv korupcije pri Upravi kriminalističke policije MUP-a. Kazao je da je snimak operativne obrade „Kroše“ nastao u Službi za specijalne istražne metode, to jest da su operativci te službe obavljali tajno snimanje i praćenje, da je snimak tamo i „završio“, ali da je njemu dostavljen sirov materijal na USB memoriji, jer njegov računar nije mogao da očita specifičan disk na kom je bio snimak.
„Pregledao sam snimak, koji je bio sirov, nefiltriran, nije se dobro ni videlo. Svaku petu reč sam čuo, slušao sam ubrzano, po sekvencama, tu nije bila naša meta, osumnjičeni. Nije bilo ništa interesantno za nas. O svemu je bio obavešten moj načelnik (Darko Luković)“, naveo je Mojović.
Takođe je rekao odgovarajući na pitanja predsednice sudskog veća i advokata odbrane da se ne seća da je bio na sastanku u UKP-u, ni sa načelnikom i zamenikom načelnika UKP-a, u vezi operativnom obradom „Kroše“, kao ni da da službenikom Srećkom Lazićem nije bio na sastanku u vezi sa tim.
Napomenuo je da je iz SSIM-a imao komunikaciju samo sa tadašnjim zamenikom načelnika Tomislavom Radovanovićem, a načelnika SSIM-a optuženog Dejana Milenkovića nije pominjao.
Rekao je i da se ne seća preuzimanja materijla „Kroše“ od SSIM-a, ali se ipak prisetio kada mu je predsednica sudkog veća predočila potvrdu o preuzimanju koju je on potpisao. I naveo je da se toga u stvari setio kada je išao u Sektor unutrašnje kontrole (SUK) na saslušanje pa je video da je disk sa materijalom samo „ušao“ u Odeljenje za borbu protiv korupcije, ali nije i izašao iz Odeljenja ka naručiocu, odnosno Odseku u Novom Sadu.
„Zašto je to tako, ja ne znam. Ja sam sačuvao taj snimak, eto. To nije jedini koji sam sačuvao. Imam u fioci dvadesetak fleševa sa materijalima različitim, koje nisam mogao da otvorim na računaru, nego su mi ih dostavljali na flešu“, kazao je Mojović.
Drugi svedok, njegov načenik u odeljenju Darko Luković, bio je kontradiktoran u odnosu na izjave Mojovića, odnosno njihova svedočenja su u suprotnosti bila.
„Zamenik Milić Mojović me je obavestio da se Igor Braunović sastao u restoranu „Maksim“ sa ocem tadašnjeg ministra Stefanovića. Rekao mi je i da je on bio na sastanku sa Dejanom Kovačevićem (bivšim načelnikom UKP-a) i sa Srećkom Lazićem i da ne uzimamo taj snimak, jer se na njemu nisu pojavili osumnjičeni koji su interesantni za nas. Posle nekoliko dana u moju kancelariju ulazi moj zamenik Mojović sa kolegom Lazićem i donose mi disk i kažu da su ga preslušali i da na njemu nema ništa inkriminišuće. Ja pitam otkud to kada mi je rečeno da ne preuzimamo jer nema ništa o našim osumnjičenim. Kažu mi da je promenjena odluka, ja tražim potvrdu o preuzimanju, kažu mi da je nema“, rekao je Luković.
Zbog toga je rekao Darko Luković da nije ni dostavio disk odseku Odeljenja za borbu protiv korupcije u Novom Sadu jer jer nije ni imao potvrdu o preuzimanju.
Kada mu je predsednica veća predočila potvrdu koju je potpisao njegov zamenik Mojović on je samo kratko prokomentarisao – „iznenađen sam“.
Kada je upitan zašto on nije bio na sastanku u UKP-u, već njegov zamenik, Luković je odgovorio da „on nije bio pozvan“.
Zbog kontradiktornosti izjava svedoka Milića Mojovića i Darka Lukovića, predsednica sudskog veća pozvala ih je na součavanje, kada su jedan naspram drugog, oči u oči ponovili ono što su prethodno ispričali sudskom veću tokom svedočenja.
Milić Mojović je kazao da se ni ne seća tačno preuzimanja diska, da li je to bilo u prostorijama Službe za specijalne istražne metode ili mu je iz Službe dostavljeno po kuriru, a da na sastanku u UKP-u „sigurno nije bio“, dok je Luković rekao da se on seća kako mu je Mojović zajedno sa Lazićem doneo disk.
Predsednica sudskog veća insistirala je na pitanju zbog čega materijal ako je preuzet u Odeljenju u Beogradu nije dostavljen naručiocu, odnosno odseku u Novom Sadu.
Precizno objašnjenje je ponovo izostalo – Mojović je kazao da je verovatno tehnička greška, dok je Luković naveo da bi on sigurno poslao dalje da je oon preuzeo disk i da je postojala potvrda o preuzimanju.
Zbog ovakvih odgovora usledila je nešto burnija reakcija predsednice sudskog veća povišenim glasom, što je i sama primetila i objasnila takvu reakciju.
„Na snimku se pojavljuje otac vašeg bivšeg ministra unutrašnjih poslova, a da se vi ničega ne sećate, to je stvarno nelogično“.
Ništa značajno za ovaj postupak nije se moglo shvatiti ni iz svedočenja trećeg svedoka Nikole Golubovića, koji je šef odseka Odeljenja za borbu protiv korupcije u Novom Sadu.
„Bilo mi je rečeno da disk zaboravim, jer se za stolom sa Braunovićem pojavio Branko Stefanović.Ne sećam se ko mi je rekao, ali mi je bilo rečeno. Mogao je to biti Milić Mojović, Darko Luković ili neko od koordinatora operativne obrade. Ne znam ni ko je tako odlučio. Znam samo da nije bilo očekivano da se u restoranu „Maksim“ dogodi primopredaja mita“.
Podsetimo, bivša državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović optužena je krajem 2021. godine za trgovinu uticajem, odnosno da je uticala na dvojicu policijskih načelnika da ometaju istrage i krše zakon.
Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal tereti Dijanu Hrkalović za trgovinu uticajem u tri slučaja – da je naredila policijskom službeniku Dejanu Milenkoviću da izveštaj o veštačenju Belivukovog telefona u postupku za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića januara 2017. godine na tramvajskim šinama ne dostavi tužilaštvu na vreme. Izveštaj je na kraju dostavljen kad je suđenje bilo pri samom kraju. U optužnici se navodi da je Hrkalović time otežala posao tužilaštvu što je išlo naruku Belivuku koji je naposletku oslobođen.
U drugom slučaju stavlja joj se na teret da je naložila Milenkoviću da se obriše i deo snimka razgovora advokata Dragoslava Miše Ognjanovića u kom je on govorio o njenim vezama sa kriminalcima, ali i o njenom privatnom životu. Advokat Ognjanović je ubijen u julu 2018, a njegove ubice nisu otkrivene.
U trećem slučaju Hrkalović je optužena da je načelniku novosadske policije Miloradu Šušnjiću, naredila da kriminalca Darka Eleza lažno stavi na mere praćenja i prisluškivanja kako bi sprečila da ga istražuju druge policijske uprave.
Nedavno je portal KRIK objavio da je Dijana Hrkalović, koristila telefon sa ‘skaj’ aplikacijom skrivajući se iza nadimaka Arona, Vila, Nike i Rina. Inače, ovu aplikaciju za zaštićenu komunikaciju koristile su kriminalne grupe širom sveta, a na osnovu toga što je francuska policija dešifrovala sadržaj poruka iz te aplikacije pokrenuta su dva velika sudska postupka u Srbiji – protiv Belivukovog klana i Šarićeve grupe. Hrkalović, međutim, do danas nije optužena za saradnju sa kriminalcima.
Dijana Hrkalović aprila 2014. godine iz BIA prelazi u Ministarstvo unutrašnjih poslova na mesto zamenika šefa kabineta ministra policije. Raspoređivanjem u MUP-u stiče zvanje policijskog inspektora, međutim nije poznato da li je ispunila uslove za zvanje policijskog inspektora i šta ju je za dobijanje tog zvanja preporučilo.
Na mestu zamenika šefa kabineta ministra Nebojše Stefanovića bila je 14 meseci. Jula 2015. prelazi u Upravu kriminalističke policije na mesto sekretara. Dve godine kasnije vraća se u MUP na poziciju državnog sekretara na kojoj ostaje do maja 2019.
