Nalazi komisije, koji su ostali zapečaćeni otkako je u januaru objavljen konačni izveštaj, potencijalno bi mogli poslužiti kao osnova za krivično gonjenje Trampa ili njegovih saradnika koji su pokušali da preokrenu pobedu demokratskog predsednika Džoa Bajdena u celoj državi.
Sudija Višeg suda okruga Fulton Robert Mekbarni rekao je u nalogu da će tri dela izveštaja biti objavljena u četvrtak: uvod, zaključak i deo u kojem velika porota „razgovara o svojoj zabrinutosti da su neki svedoci možda lagali pod zakletvom“.
Ali on je za sada odbio da objavi ceo izveštaj, uključujući sve preporuke o tome da li pojedinci treba da budu optuženi. On je naveo zabrinutost u vezi sa pravom sudskog postupka svedoka ili potencijalnih optuženih kojima nije pružena puna šansa da odgovore na optužbe tokom procesa velike porote.
„Ovo je posebno tačno ako konačni izveštaj velike porote uključuje preporuke koje uključuju pojedince koji se nikada nisu pojavili pred velikom porotom i tako nisu imali priliku, ograničenu ili ne, da budu saslušani“, napisao je on. Tramp nije dobio sudski poziv i nije svedočio pred velikom porotom.
Odluka o tome da li će se podneti krivična prijava na kraju leži na okružnom tužiocu okruga Fulton Fani Vilis. Na sudskom ročištu 25. januara, Vilis je rekao Mekburniju da su odluke o optužnici „neposredne“ i pozvao ga da za sada drži tajno izveštaj velike porote kako bi se osiguralo da budući optuženi ne mogu da plaču.
Vilisova istraga bi mogla da učini Trampa prvim bivšim predsednikom SAD koji će se suočiti sa krivičnim gonjenjem, mesecima nakon što je pokrenuo svoju ponudu za republikansku predsedničku nominaciju kako bi osporio Bajdena 2024.
Tramp je negirao krivicu i optužio Vilisa, izabranog demokratu, da ga je ciljao radi političke dobiti.
Mekbarni je rekao da odlaže delimično objavljivanje izveštaja do četvrtka kako bi tužiocima dao vremena da s njim razgovaraju o tome da li je potrebno izvršiti bilo kakve dalje redigovanje.
Vilis je pokrenula svoju istragu ubrzo nakon telefonskog poziva u januaru 2021. u opadajućim danima Trampovog mandata, kada je predsednik pozvao najvišeg izbornog zvaničnika Gruzije da „pronađe“ dovoljno glasova da mu obezbedi državu. Nekoliko dana kasnije, Trampove pristalice provalile su u Kapitol SAD u želji da spreče Kongres da potvrdi Bajdenovu pobedu.
Bajdenova pobeda u Džordžiji, prva za demokratskog predsedničkog kandidata u skoro tri decenije, potvrdila je pojavu države kao političkog bojnog polja, status koji je naglašen nizom visokoprofilnih trka u Senatu koje su pomogle demokratama da održe većinu u većnici .
Specijalna velika porota sazvana je prošle godine na Vilisov zahtev kao istražno sredstvo, delom zato što je imala ovlašćenje da poziva svedoke. Veće nije imalo ovlašćenja da podiže optužnice, iako izveštaj može uključivati preporuke; ako Vilis odluči da podigne optužnicu, morala bi da traži optužnice od redovne velike porote.
Tokom oko sedam meseci, porotnici su saslušali svedočenja 75 svedoka, uključujući više Trampove savetnike, kao što su advokat Rudi Đulijani i američki senator Lindzi Grejem, i vodećih republikanaca iz Gruzije kao što je guverner Brajan Kemp.
Pored Trampovog telefonskog poziva, opsežna istraga je ispitala šemu u kojoj je alternativni izbor predsedničkih elektora lažno potvrdio Kongresu da je Tramp, a ne Bajden, osvojio elektorske glasove u državi.
Istraga o Džordžiji je među brojnim građanskim i krivičnim istragama kojima se preti Trampu, njegovoj porodici i njegovim saradnicima.
