Biljni sastojci pronađeni u pećini Šanidar na severu Iraka, koja je poznata po sahranjenom neandertalcu okruženom cvećem, i pećini Frankti u Grčkoj otkrili su da je praistorijsko kuvanje neandertalaca i ranih modernih ljudi bilo složeno, uključivalo je nekoliko koraka i korišćene su raznolike namirnice, prema studiji objavljenoj u časopisu Antiquity.
Divlji orasi, grašak, grahorica koja je imala jestive semenke i trave često su se kombinovali sa sušenim mahunarkama poput pasulja ili sočiva, najčešće identifikovanog sastojka, a ponekad se koristila i divlja gorušica.
Kako bi biljke bile ukusnije, mahunarke, koje imaju prirodno gorak okus, bile su natopljene, grubo mlevene ili izudarane kamenjem kako bi im se uklonila ljuska.
U pećini Šanidar, naučnici su proučavali ostatke biljaka starih 70.000 godina, kada su taj prostor nastanjivali neandertalci, izumrla vrsta ljudi, te uzorke stare 40.000 godina, kada je to bio dom prvim homo sapiensima.
Fosilizovani ostaci hrane iz pećine Franhti datiraju od pre 12.000 godina, kada su tamo živeli lovci i sakupljači homo sapiens.
Uprkos vremenskoj i prostornoj udaljenosti, slične biljke i tehnike kuvanja identifikovane su na oba mesta, što sugeriše zajedničku kulinarsku tradiciju, rekla je glavna autorka studije dr. Seren Kabukcu, arheobotanička naučnica sa Univerziteta u Liverpoolu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Na osnovu ostataka hrane koje su znanstvenici analizirali, neandertalci, hominini debelih obrva koji su nestali pre otprilike 40.000 godina, i homo sapiens koristili su slične sastojke i tehnike, dodala je, iako je divlja gorušica pronađena samo u pećini Šanidar iz vremena kada je u njoj živeo homo sapiens.
Hrana slična hlebu pronađena je u grčkoj pećini, iako nije bilo jasno od čega je napravljena.
Dokazi da su drevni ljudi tukli i namakali sušene mahunarke u špilji Šanidar prije 70.000 godina najraniji su izravni dokazi izvan Afrike o preradi biljaka za hranu, prema Kabukcu.
Ona je rekla da je bila iznenađena kada je otkrila da su praistorijski ljudi kombinovali biljne sastojke na taj način, što je pokazatelj da je ukus očito bio važan.
Očekivala je da će pronaći samo skrobne biljke poput korenja i gomolja, koji se naizgled čine hranjivijima i lakšima za pripremu.
Mnoga istraživanja o ishrani u praistoriji usredsredila su se na to jesu li rani ljudi pretežno jeli meso, ali Kabukcu je rekla da je jasno da nisu žvakali samo odreske vunastog mamuta. Naši davni preci jeli su raznoliku hranu u zavisnosti od toga gde su živeli, a to je verovatno uključivalo širok raspon biljaka.
Nekad se smatralo da su se takve kreativne tehnike kuvanja pojavile tek promenom načina života s lova i sakupljanja hrane na poljoprivredu, što se dogodilo na prelazu iz neolita pre 6.000 do 10.000 godina.
Štaviše, rekla je, istraživanje sugeriše da život u kamenom dobu nije bio samo brutalna borba za preživljavanje, barem na ta dva mesta, te da su praistorijski ljudi selektivno tragali za raznim biljkama i razumjeli njihove različite ukuse.
Džon Meknab, profesor u Centru za arheologiju ljudskog poreklaa na Univerzitetu Sautempton u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da se naučno razumevanje ishrane neandertalaca značajno promenilo “kako se udaljavamo od ideje da oni samo konzumiraju ogromne količine ulovljene divljači“.
“Potrebno je više podataka iz Šanidara, ali ako se ovi rezultati potvrde, onda su neandertalci jeli mahunarke i neke vrste trava koje su zahtevale pažljivu pripremu pre konzumiranja. Sofisticirane tehnike pripreme hrane imale bi mnogo dublju istoriju nego što se dosad mislilo“, rekao je Meknab, koji nije bio uključen u istraživanje.
“Još je intrigantnija mogućnost da nisu namerno izvukli sve neukusne toksine. Neki su ostali u hrani, što sugeriše prisutnost opni semena koje su posebno gorke. To bi značilo da je to bio željeni ukus za neandertalce”.
