Pomoćnik ministra pravde Srbije Branislav Stojanović ukazao je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na ozbiljno zdravstveno stanje haškog osuđenika Ratka Mladića, ističući da Srbija daje sve potrebne garancije za njegovo rano puštanje na slobodu, saopštilo je danas Ministarstvo pravde.
Stojanović je napomenuo da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove odbija da privremeno pusti Mladića na slobodu radi lečenja iz humanih razloga, a očigledno ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu.
On je ukazao i na sve restriktivnije prakse u vezi sa prevremenim ili uslovnim otpuštanjem osuđenih lica, navedeno je u saopštenju.
Istovremeno, ukazao je na to da takvi slučajevi odstupaju od višedecenijske prakse doslednog postupanja sa slično situiranim zatvorenicima, zbog čega je legitimna zabrinutost da li nova, restriktivna politika služi drugim svrhama, uključujući i efektivno produženje postojanja Mehanizma.
Naglasio je da bi svaka procena ovog pitanja morala da uzme u obzir da je prošlo više od 30 godina od završetka oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i 26 godina od završetka sukoba na teritoriji Srbije, kao i da su osuđeni sada u poodmakloj životnoj dobi i da pate od ozbiljnih, a u nekim slučajevima i neizlečivih bolesti.
Mehanizam je u praksi odobravao uslovni otpust tek u veoma kasnoj fazi, kada je životni vek osuđenih lica izuzetno ograničen, a kao najnoviji primer za to naveo je slučaj generala Nebojše Pavkovića, koji je preminuo za samo 21 dan nakon uslovnog puštanja na slobodu.
Stojanović je naglasio da Srbija još jednom traži da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija donese odluku da osuđeni kaznu zatvora izdržavaju u zemlji čiji su državljani, a pod nadzorom Mehanizma ili drugog tela koje bi ovlastio.
„Trenutno, samo 15 osoba koje je osudio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ostaje u pritvoru u osam zemalja. Uprkos značajnim resursima kojima Mehanizam raspolaže, osuđena lica nemaju adekvatan pristup pravnoj pomoći ili sredstvima neophodnim za pripremu sve složenijih zahteva za prevremeni ili uslovni otpust. U praksi se od njih očekuje da se oslone na besplatne
profesionalne pravne usluge kako bi ostvarili zagarantovana prava“, naveo je Stojanović.
Istakao je čvrstu posvećenost Srbije punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u ispunjavanju njegovog mandata, napominjući da se taj mandat mora strogo sprovoditi u skladu sa namerom, vremenskim okvirom i ograničenjima koje je utvrdio Savet bezbednosti.
Stojanović je članove Saveta bezbednosti podsetio da su upravo rezolucije tog Saveta 1966 (2010) i 2637 (2022) zamislile Mehanizam kao „malu, privremenu i efikasnu strukturu čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati“.
„Nažalost, čak ni 15 godina nakon usvajanja prve rezolucije i tri godine nakon druge, Mehanizam još uvek nije pokazao značajan napredak ka tom cilju. Završetak rada Mehanizma je odložen, umesto njega je došlo do produženja“, naveo je pomoćnik ministra pravde, ukazujući da sam izveštaj, „nenamerno ali jasno, pruža osnovu za ovu procenu“.
