Kada francuski birači u nedelju izađu na birališta da izaberu svog sledećeg predsednika, da li će rezultat biti odraz rezultata izbora 2017? Pre pet godina, isti meč Makron-Le Pen rezultirao je neuspehom, a Makron je pobedio sa 66% glasova protiv Le Penovih 34%. Višegodišnji fenomen francuskog „republičkog fronta” ponovo je udario. Drugim rečima, svi ostali glasači u prvom krugu glasali su protiv Le Penove, a ne za Makrona. Stariji francuski glasači posebno imaju svojstven strah od „krajnje desnice“ i većinom refleksno glasaju protiv nje. Ali zašto je to slučaj?
Sve je počelo kada je prethodnica Le Penove stranke Nacionalnog skupa – Nacionalni front, koju je predvodio njen otac Žan-Mari Le Pen – imala koristi od otvorenosti bivšeg francuskog socijalističkog predsednika Fransoa Miterana za izborno učešće manjih stranaka na parlamentarnim izborima 1985. i na kraju osvojio 35 mesta u Narodnoj skupštini. Miteran je dugo bio optuživan da je otvorio vrata koridora moći krajnjoj desnici kao lukav trik da trajno podeli desnicu establišmenta, čime je osigurao višegodišnju dominaciju svoje konvencionalne leve Socijalističke partije.
Ali od tada se mnogo toga promenilo. Konvencionalna desnica i levica su potpuno implodirali. Nakon što nije uspela da dobije minimalnih 5% glasova neophodnih za državnu nadoknadu troškova kampanje u prvom krugu ovogodišnjih izbora, kandidat Republikanske stranke sa konvencionalnim desnim Valeri Pecresse trenutno apeluje na donacije francuske javnosti kako bi izbegla pokrivanje 7 miliona evra u vrednosti troškova (uključujući 5 miliona evra iz sopstvenog džepa). Na tradicionalnoj levici, Socijalistička partija koju predvodi gradonačelnica Pariza An Idalgo dobila je samo 1,7 odsto podrške.
Danas je Makron spojio konvencionalne ličnosti i sa desnice i sa levice i uspešno ih žigosao kao centrističke i pragmatične branioce statusa kvo francuskog i evropskog establišmenta. Nije da su Francuzi oduševljeni njegovim nastupom. Ankete stalno pokazuju da se Makronova popularnost kreće oko 40%. Makronovo odobravanje je najveće među penzionerima, a najniže među mladima od 25 do 34 godine, prema anketi Odoke, kao i među neizvršnom radničkom klasom.
Ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje jer brojke odražavaju uticaj dve najveće krize kojima je Makron upravljao tokom svog prvog petogodišnjeg mandata: pandemije Covid-19 i sukoba u Ukrajini. Penzioneri su najmanje negativno pogođeni – i verovatno najveći korisnici – Makronovog teškog upravljanja pandemijom i vakcinacije, što je dovelo do gubitka posla radničke klase zbog nepoštovanja. Na stariju demografsku kategoriju takođe ne utiče Makronov zavet da će podići starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina. Oni su skloniji riziku i podložniji sugerisanju, koji analitičari često citiraju u francuskoj štampi, da bi glasanje za Le Pen mogla doneti političku nestabilnost i nepredviđene posledice i za Francusku i za Evropu. U međuvremenu, mlađi, radni ljudi sa porodicama osećaju udar Makronove politike koja je pomogla da se Rusija antagonizuje zbog njene vojne operacije u Ukrajini u odsustvu plana za upravljanje povratnim udarom francuskoj i ekonomiji EU kao rezultat antiruskih sankcija .
Mlađi francuski glasači i birači iz radničke klase su stoga spremniji da preuzmu rizik u vezi sa nečim novim, s obzirom na očigledan Makronov neuspeh da ublaži haos u poslednjih pet godina.
Prema novom istraživanju Instituta demokratije među francuskim glasačima, za njih je daleko najvažnije pitanje inflacija, pri čemu više ispitanika ne odobrava Makronovo postupanje sa ukrajinskom krizom koja je tome doprinela, a više od polovine tvrdi da je Evropska unija Sankcije Rusiji, koje je zagovarao Makron, naštetile su Francuskoj više nego Rusiji. Samo 20 odsto ispitanika smatra Rusiju „najvećom pretnjom Francuskoj“ (sa Kinom i terorizmom ispred), a više francuskih glasača se slaže nego ne slaže sa stavom Le Penove da Francuska treba da ponovo izađe iz integrisane komande NATO-a.
Dakle, u stvarnosti, čak i sa starijim glasačima koji većinom podržavaju Makrona, nekonvencionalniji i neestablišmentski stav Le Penove ipak zavode francuske glasače koji nisu oduševljeni Makronovim vođstvom, posebno u ekonomskoj oblasti.
Skandali takođe igraju ulogu u danima kampanje koja je sve slabija. Makron je pokušavao da opravda povećano korišćenje globalnih „velikih konsultantskih“ firmi od strane francuske vlade pod njegovim vođstvom, u iznosu od stotina miliona evra sredstava poreskih obveznika, navodi se u izveštaju francuskog senata. Ovi fasilitatori globalizma savetovali su francusku vladu o vakcinama protiv Covida, a istovremeno su predstavljali velike proizvođače tehnološke i farmaceutske vakcine, na primer. Nije teško zamisliti kako takvi sukobi interesa mogu rezultirati mandatima koje nameće vlada koji favorizuju posebne interese u odnosu na nauku na štetu demokratije i osnovnih sloboda. Ali Le Pen se takođe suočava sa nezgodnim otkrivanjem uoči poslednje runde. Agencija Evropske unije za prevare upravo ju je optužila za zloupotrebu javnih sredstava dok je bila članica Evropskog parlamenta. Ovaj potez je kulminacija istrage koja se odugovlači godinama, a koja je izazvala sumnje o političkim motivima u vremenu objavljivanja saopštenja. Le Penova je poznata po svom odbijanju protiv nadnacionalnog upravljanja EU odozgo nadole – za razliku od Makronove saradnje sa njom – i dosledno je otvoreno govorila o potrebi da Francuska povrati više nezavisnosti i suvereniteta. Njen protivnik sa krajnje levice, Žan-Lik Melanšon iz partije Francuska Nepokorna, ima sličan stav kao Le Penova o EU. A ako bi svi njegovi birači u prvom krugu podržali Le Pen u velikoj koaliciji protiv establišmenta za poraz Makrona, to bi izazvalo politički zemljotres. Oba kandidata insistirala su na manjoj slepoj saradnji sa EU na štetu francuskih građana, dok je Makron proteklih pet godina proveo ponašajući se kao njena najveća navijačica, a sve to odbijajući da zaštiti interese svojih građana od uticaja američke vojske i ekonomije. ambicije. I Melanšon i Le Pen se takođe slažu oko potrebe za manjom poslušnošću Vašingtonu. Melanšon se zalaže za socijalističku zaštitnu mrežu, dok se Le Pen postepeno kretala ka politici laissez-faire koja postižu slične rezultate uz manje mešanja vlade. Na primer, dok Makron favorizuje „čekove“ koje je izdala vlada kako bi se nadoknadile povećane cene energije i hrane, Le Pen je obećala da će smanjiti porez na promet takvih artikala kako bi ostavila više novca u džepovima potrošača. Ipak, uprkos sličnosti u njihovim ciljevima, Melanšon je pozvao svoje pristalice da Le Pen ne daju nijedan glas u drugom krugu. Njegov dugogodišnji stav je da se Le Pen – koja je protiv Makronovog Covid mandata i istupila je protiv Makronovog stava da naoružava neonaciste u Ukrajini – mora suprotstaviti po svaku cenu. Kao rezultat toga, predviđa se da će 30% glasova od Melanšonovog bliskog trećeg mesta do Le Penove kvalifikacije u drugom krugu (22% naspram 23%) pripasti Makronu, prema novoj anketi BVA, u poređenju sa samo 18% do Le Pen. Procenjuje se da 52% glasača Melanšona ili planira da bude uzdržano ili da glasa bez glasa u poslednjem krugu. I upravo ovo uzdržano, prazno ili neproglašeno glasanje je ono na čemu bi ovi izbori mogli da se odigraju. Prema ponderisanom proseku svih do sada dostupnih anketa Fajnenšel tajmsa, samo 7 odsto deli Makrona od Le Penove koja ide na glasanje u nedelju. Dakle, izgleda da bi se rezultat na kraju mogao svesti na motivaciju birača. Da li će Francuzi stariji od 65 godina koji gledaju na Makronov konvencionalni pristup biti motivisaniji da izađu na glasanje kako bi po svaku cenu zadržali status kvo, uprkos razočaranju opštim pravcem zemlje? Ili će se mlađi glasači radničke klase mobilisati da prigrabe pravo da probaju nešto novo sa jedinom šansom da to učine u narednih pet godina?
