Kada deo prirode u gradu definišemo kao park? A kada je nešto drvo ili žbun? Možda izgleda očigledno, ali u naučnoj literaturi definicije se prilično razlikuju. To otežava poređenja. Naučnik za životnu sredinu Joeri Morpurgo je pogledao razlike i dizajnirao opšti sistem klasifikacije za urbane zelene površine.
Urbano zelenilo je popularna tema u naučnim istraživanjima ekosistema i biodiverziteta. „Kada istraživač gleda na smanjenje toplote u gradu, parkovi igraju veliki faktor“, kaže Morpurgo. „Kada neko drugi gleda na urbanu regulaciju vode, dobrobit stanovnika ili urbanu biodiverzitet, parkovi su takođe često ključna komponenta.“
Definicija parka se prilično razlikuje. „Imamo opštu ideju o urbanim zelenim površinama: mislimo da je to pozitivno. Ali ako nastavimo da menjamo definiciju kako bi odgovarala našem sopstvenom istraživanju, uopšte nemamo merila za merenje i upoređivanje uticaja.“
Morpurgo je analizirao 143 naučna članka o temama kao što su klima, zdravlje ljudi i biodiverzitet. U njima je pogledao šta su istraživači definisali kao urbane zelene površine u svojim publikacijama. „Najveća razlika koju sam pronašao je termin drvo. Kao biologu, definicija mi je prilično jasna: ako je vrsta drveta, onda je to drvo. Ali to nije ono što smo videli u istraživanju.“
Neki istraživači su koristili definiciju da je sva vegetacija iznad dva metra drvo. Drugi su tada koristili veoma različita merenja, rekao je Morpurgo. „Ali drvo od dvadeset metara očigledno ima veoma drugačiji efekat na životnu sredinu od žbunja od dva metra. Kreatori politike često kažu: ‘Istraživanja pokazuju da je drveće dobro za grad ili za dobrobit.’ Ali onda ne znamo ni o čemu tačno govore. To je zapravo prilično sumanuto. A isto je vidljivo i sa drugim terminima. Našao sam 27 različitih opisa u okviru teme pošumljavanja na primer.“
Da bi izbegao zabunu u budućnosti, Morpurgo je napravio sistem klasifikacije zasnovan na postojećoj literaturi. „Ta klasifikacija prvo daje opšte definicije: šta podrazumevamo pod poljoprivredom, parkom, močvarom ili zelenim krovom, na primer. Zatim smo tome dodali dublji sloj.“ Sa pitanjima o pokrivenosti, visini, slojevitosti, au slučaju šuma, dominantnim vrstama drveća. Tada izlazi određena oznaka. „Sa ovim definicijama možemo biti sigurni da u budućnosti govorimo o istoj stvari.
Sledeći korak je korišćenje te klasifikacije za kreiranje novog alata. „Ideja je da možete da ukucate lokaciju i dobijete mapu sa informacijama. To će pokazati kakva je vegetacija, na kojoj nadmorskoj visini je i u koju kategoriju je svrstana. Sa nekoliko klikova, odmah imate sve informacije. „Dakle, ne samo da li je to šuma, već i kakvo bilje sadrži i koliko. Na primer, šuma A može biti potpuno prekrivena izdržljivim drvećem, a šuma B može tu i tamo imati komadić travnjaka ili priobalnog bilja. .“
Da bi napravio alat, Morpurgo kombinuje postojeće podatke. „U Holandiji, na primer, imamo Actueel Hoogtebestand Nederland (AHN). Ova digitalna mapa prikazuje visinu vegetacije svuda u Holandiji. Širom sveta je dostupan satelit Sentinel-2 za procenu koliko je „zelena“ oblast. Zatim kombinujemo to zajedno sa podacima o korišćenju zemljišta i zemljišnom pokrivaču.“
Ambicija je da se alat može primeniti globalno. „Podaci možda nisu svuda tako detaljni kao u Holandiji, ali još uvek možemo da izvučemo užasno mnogo informacija iz satelitskih snimaka i Google Streetviev-a, na primer. To je zlatni rudnik podataka koji još uvek ne koristimo kako treba.“
Alat i sistem klasifikacije su interesantni i za istraživače i za kompanije. „Postoji opšta potražnja za standardima i definicijama koje možemo da koristimo. Ne samo u Holandiji, već na globalnom nivou. Ovako, barem jasno razgovaramo jedni sa drugima o istoj stvari. Sistem se zasniva na onome što već koristimo u literaturi. Stoga pretpostavljam da je sa pojmovima lako raditi“.
Nekoliko kompanija je već pokazalo interesovanje za Morpurgovu klasifikaciju. „Ovo će omogućiti kompaniji da napravi mnogo bolje računarske mape urbanih zelenih površina, na primer. Ili kompanije koje savetuju urbani dizajn koji uključuje pitanja biodiverziteta i blagostanja, to mogu učiniti na mnogo ciljaniji način.“
Morpurgo se nada da će naučnici i kompanije koristiti ovu klasifikaciju kao standard u budućnosti. „Dobar je osećaj biti u mogućnosti da ponudimo alternativu sistemu ‘svako-samo-radi-nešto’. Ovi uvidi koje će doneti su veoma vredni za globalno urbano planiranje.“
