Žito je u ponedeljak isticalo iz Ukrajine rekordnom brzinom u skladu sa inicijativom Ujedinjenih nacija koja ima za cilj ublažavanje globalne nestašice hrane uprkos odluci Rusije da suspenduje svoje učešće u toj šemi.
Rusija je u subotu saopštila da se povlači iz sporazuma, koji je obezbedio siguran prolaz izvoza žitarica iz tri ukrajinske luke, nakon, kako je rekla, velikog ukrajinskog napada dronovima na njenu flotu na Krimu.
Drugi učesnici su insistirali na sporazumu uprkos povlačenju Rusije, dok je Francuska rekla da radi na jačanju ukrajinskog izvoza žitarica kopnenim putevima u saradnji sa drugim državama Evropske unije.
Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, a sukob sa Rusijom doveo je do zatvaranja njenih morskih luka u februaru, što je podstaklo cene hrane i doprinelo naglom porastu akutne gladi širom sveta.
Sporazum, potpisan 22. jula, pomogao je u ublažavanju krize sa više od 9,5 miliona tona kukuruza, pšenice, proizvoda od suncokreta, ječma, uljane repice i soje izvezenih prema paktu.
Rekordna količina od 354.500 tona poljoprivrednih proizvoda prevezena je na brodovima koji su u ponedeljak napuštali ukrajinske luke u okviru sporazuma o crnomorskom žitu, rekao je portparol vojne administracije Odese.
„Civilni teretni brodovi nikada ne mogu biti vojna meta ili taoci. Hrana mora da teče“, tvitovao je Amir Abdulah, zvaničnik UN-a koji koordinira program.
Turska, koja je pomogla u sklapanju sporazuma, ostala je privržena sporazumu koji uključuje inspekciju tereta u Zajedničkom koordinacionom centru u Istanbulu.
„Čak i ako se Rusija ponaša neodlučno jer nije dobila iste beneficije, mi ćemo odlučno nastaviti naše napore da služimo čovečanstvu“, rekao je predsednik Tajip Erdogan u govoru.
Rusija je u ponedeljak rekla da bi bilo rizično za Ukrajinu da nastavi izvoz.
„U uslovima kada Rusija govori o nemogućnosti garantovanja bezbednosti brodarstva na ovim prostorima, takav posao je teško izvodljiv, a on poprima drugačiji karakter – mnogo rizičniji, opasniji i negarantovan“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. .
Cene pšenice su porasle u ponedeljak, popevši se oko 6% na 8,78 dolara po bušelu u Čikagu, ali su ostale daleko ispod maksimuma od 13,63-1/2 dolara postavljenog početkom marta ubrzo nakon početka sukoba.
Snažan tempo izvoza pšenice iz Rusije, koja je ovog leta požnjela rekordan rod, pomogao je da se pojača snabdevanje na svetskom tržištu.
Consultanci Sovecon je u ponedeljak procenio da će Rusija izvezti 4,5 miliona tona pšenice u oktobru, u odnosu na 2,8 miliona u istom mesecu prošle godine.
Cene kukuruza su u ponedeljak u Čikagu porasle za više od 2% na 6,96 dolara po bušelu, dok je sojino ulje poraslo za oko 1,6% na 72,96 centi po funti.
Ukrajina je veliki izvoznik kukuruza i postojala je zabrinutost da bi isporuke u Evropsku uniju mogle biti poremećene.
„Što se Evrope tiče, kukuruz je veći problem od pšenice jer smo u vrhuncu sezone za ukrajinski kukuruz u novembru“, rekao je jedan trgovac žitom.
Analitičari su upozorili da iako su globalne cene poljoprivrednih proizvoda poslednjih meseci dostigle rekordne vrednosti, lokalne maloprodajne cene hrane ostaju visoke i da bi se sada mogle suočiti sa daljim rastom.
„Obično je potrebno oko dva meseca da se više cene žitarica filtriraju kroz lanac snabdevanja i utiču na potrošače na maloprodajnom nivou“, rekao je analitičar iz Sidneja.
„Ali prerađivači hrane nemaju mnogo pokrivenosti, tako da će verovatno biti mnogo brže.“
