Radeći kao medicinska sestra u svom ruralnom nigerijskom selu, Andat Datau se suočila sa više od svog dela izazova. Ali rađanje beba uz svetlost baklji je uvek bilo teško.
Godinama van mreže, njeno selo Sabon Gida oslanjalo se na dizel generatore ili lampe i, kao i milioni drugih Afrikanaca, Datau često uopšte nije dobijao svetlost.
Ali pre godinu dana, Datauovo selo u severnoj centralnoj državi Nasarava priključilo se na mini-mrežu na solarni pogon snabdevajući polovinu domaćinstava i većinu preduzeća u njenoj zajednici skoro stalnom strujom.
Sabon Gida sada ponekad ima više svetla nego Lagos, ekonomska prestonica Nigerije, gde mnogi dobijaju oko pola dana električne energije — ponekad mnogo manje — od nestabilne mreže.
Mini-mreže — male elektrane koje obično snabdevaju ruralne zajednice — nisu nove. Ali pad troškova solarne tehnologije tokom jedne decenije podstakao je rast mini-mreža čiste energije, pri čemu bi ruralna Afrika mogla imati najviše koristi.
„Bilo je stresno držanje baklji“, rekla je Datau za AFP u svojoj klinici.
„Čak i davanje injekcija bez električnog svetla bi nam otežalo.
Skoro 600 miliona Afrikanaca živi bez pristupa struji, a samo u Nigeriji ta cifra iznosi 90 miliona — oko 40 odsto stanovništva u najmnogoljudnijoj državi na kontinentu.
I dok Afrika možda ima najveći potencijal za proizvodnju solarne energije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), kontinent zaostaje za instaliranim kapacitetom.
Utrostručenje obnovljivih izvora energije, uključujući solarnu, biće na dnevnom redu pregovora o klimi na COP28 sledećeg meseca u Dubaiju.
Afrika je odgovorna za najmanju količinu emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali je često najviše pogođena dok je takođe pod pritiskom da izbegne razvoj zasnovan na fosilima.
Solarne mini mreže nisu rešenje niskog obima: Svetska banka i IEA vide ih kao jedan od najizvodljivijih načina da se dobije električna energija bez fosila za ruralnu podsaharsku Afriku.
U ovogodišnjem izveštaju, banka je rekla da se upotreba solarne mini mreže proširila sa samo 500 instaliranih 2010. na više od 3.000 instaliranih sada. Još 9.000 se vidi na mreži za nekoliko godina.
Ipak, povećanje solarne energije u Africi suočava se sa ogromnim izazovima, uključujući obezbeđivanje investitora koji su oprezni u pogledu njegove održivosti, inflatornih pritisaka na opremu, boljeg državnog finansiranja i jasnih politika za promovisanje njegove upotrebe.
Da bi se ispunili ciljevi održivog razvoja dovođenja električne energije na 380 miliona u Africi do 2030. godine, potrebno je 160.000 mini-mreža. Trenutni tempo predviđa samo 12.000 novih mreža do tada, prema Programu pomoći Svjetske banke za upravljanje energetskim sektorom.
Već je za Sabon Gidu – zajednicu koja se bavi uzgojem pirinča na sat od glavnog grada države Nasarava Lafije – godina solarne energije donela promene koje su prevazišle svetlost u Datauovoj maloj klinici.
Sabon Gida je jedna zajednica u privatno-javnoj inicijativi koja uključuje Svetsku banku i američkog proizvođača mini-mreže Husk Pover Sistems sa Agencijom za ruralnu elektrifikaciju zemlje.
„Svetlo… ranije je bilo samo za bogate, oni su koristili generatore struje u svojim domovima“, rekao je Dauda Iakubu, tradicionalni poglavar zajednice Sabon Gida.
Solarna energija je sada najjeftiniji izvor energije za komunalnu struju — atraktivan predlog za Afriku gde loše investicije i loše održavane električne mreže često znače ograničenu energiju.
Svetska banka kaže da je Nigerijski „tržišno vođen“ pristup solarnim mini-mrežama već pomogao da se više od 100 projekata stavi na mrežu, dok su Etiopija i Zambija donele nove propise za privlačenje privatnih investicija.
Kenija je takođe uvela povoljne propise za javno-privatnu inicijativu za 150 mini-mreža, saopštila je banka.
„Solarne mini mreže su sastavni deo nigerijskog plana energetske tranzicije“, rekao je Aba Alija iz Agencije za ruralnu elektrifikaciju Nigerije.
„Vlada vidi ovaj model kao najefikasnije sredstvo za brzo povećanje pristupa električnoj energiji.
Solarnoj u Africi i dalje treba više posla, posebno finansiranja i kreiranja profitabilnih modela. Državama često nedostaju sredstva za velike projekte, dok mali projekti nisu održivi za privatni sektor, rekao je Abel Gaiia, istraživač istraživačkog centra Clean Technologi Hub iz Abudže.
Ipak, kombinovanje nove tehnologije poput električnog transporta i zelenog vodonika sa solarnim mini mrežama moglo bi da učini projekte privlačnijim, kao i napore da se „udruže“ investicije u mini mrežu, rekao je on.
„Ako uklonite mini-mreže iz jednačine, ostaje vam problem proširenja nacionalnih mreža koje nisu dostupne tolikom broju zajednica. Dakle, mini-mreže su od suštinskog značaja,“ rekao je on.
Husk, koji takođe radi u Indiji i drugim afričkim zemljama, upravlja sa 12 mreža u Nigeriji, ali planira još 60 do kraja sledeće godine.
Sat vremena od Lafije duž neasfaltiranog zemljanog puta, selo Igbabo u Nasaravi pridružilo se ovoj šemi pre dve godine. Sada oko 350 domaćinstava i preduzeća pristupa solarnoj elektrani Husk Pover sa 172 panela.
Njegov dizel generator koji mirno sedi u svojoj radionici pored puta, zavarivač Džesi Ene spaja svoje alate sa solarnom mrežom.
Tamo gde je trošio skoro 30.000 naira (30 dolara) nedeljno na dizel, sada plaća istu cenu mesečno kao preduzeće za pristup solarnoj mreži.
Privatna domaćinstva plaćaju u proseku 2.500 naira mesečno za struju. Preduzeća plaćaju u proseku 10.000 naira mesečno, iako su operacije koje troše više energije, poput zavarivača, više.
U blizini, Husk Pover ima pilot projekat za električne motocikle, deo svog integrisanog pristupa koji nudi energiju i opremu ruralnim zajednicama.
Džon Buhari i dalje nudi istu cenu u svom poslu za punjenje telefona, ali sada ostvaruje veći profit jer više ne plaća gorivo za svoj generator.
U Sabon Gidi niko ne može biti srećniji sa solarnom energijom od Šagarija Abarija, vlasnika salona za gledanje, gde se meštani okupljaju na betonskim klupama da gledaju fudbal i filmove.
„U većini slučajeva sa mojim agregatom dolazi do kvarova i kvarova tokom utakmica, a publika bi počela da vrište na mene“, rekao je on.
„Ali sa solarnim je stabilan i jeftiniji.“
