Predviđa se da će se više od 90% svetske populacije suočiti sa povećanim rizicima od složenih uticaja ekstremne vrućine i suše, što potencijalno povećava društvene nejednakosti, kao i podriva sposobnost sveta da smanji emisiju CO 2 u atmosferu — prema studiji Oksfordske geografske škole.
Predviđeno je da će zagrevanje intenzivirati ove opasnosti deset puta na globalnom nivou u okviru najveće emisije, kaže se u izveštaju objavljenom u Nature Sustainabiliti.
Nakon rekordnih temperatura 2022. godine, od Londona do Šangaja, predviđa se nastavak rasta temperatura širom sveta. Kada se procene zajedno, povezane pretnje toplote i suše predstavljaju znatno veći rizik za društvo i ekosisteme nego kada se bilo koja pretnja razmatra nezavisno, navodi se u radu dr Jiabo Iin, gostujućeg istraživača sa Univerziteta Vuhan i profesorke Luiz Slejter sa Oksforda.
Ove zajedničke pretnje mogu imati ozbiljne socio-ekonomske i ekološke uticaje koji bi mogli da pogoršaju društvene nejednakosti, jer se predviđa da će imati ozbiljnije uticaje na siromašnije ljude i ruralna područja.
Prema istraživanju, „projektovano je da će se učestalost ekstremnih opasnosti od komadiniranja intenzivirati deset puta na globalnom nivou zbog kombinovanih efekata zagrevanja i smanjenja kopnenih akumulacija vode, prema scenariju najveće emisije. Predviđeno je da će preko 90% svetske populacije i BDP-a biti izloženi sve većim rizicima u budućoj klimi, čak i pod najnižim scenarijem emisije.“
Dr Jin kaže: „Korišćenjem simulacija iz velikog modela…i novog skupa podataka o budžetu za ugljenik koji generiše mašinsko učenje, mi kvantifikujemo odgovor produktivnosti ekosistema na stresore toplote i vode na globalnom nivou.“
On tvrdi da ovo pokazuje razarajući uticaj složene pretnje na svet prirode — i međunarodne ekonomije. On kaže da će ograničena dostupnost vode pogoditi sposobnost „ponora ugljenika“—prirodnih regiona biodiverziteta—da uzimaju emisije ugljenika i emituju kiseonik.
Profesor Slejter kaže: „Razumevanje opasnosti od složenih opasnosti na Zemlji koja se zagreva je od suštinskog značaja za sprovođenje ciljeva održivog razvoja UN (SDG), posebno SDG 13 koji ima za cilj borbu protiv klimatskih promena i njihovih uticaja. Kombinovanjem atmosferske dinamike i hidrologije, istražujemo uloga budžeta za vodu i energiju u izazivanju ovih ekstrema“.
