Ključevi za borbu protiv klimatskih promena koje izazivaju pustoš u nemačkoj industriji piva mogli bi da se nalaze u rasadniku biljaka – nazvanom „naš vrtić“ – u Društvu za istraživanje hmelja severno od Minhena.
7.000 sadnica predstavlja mešavinu novih sorti koje su iznikle iz istraživanja, obrazovanja i vekovne nemačke tradicije u uzgoju hmelja i varenju piva. Nadamo se da će biljke narasti do sedam do osam metara i dovoljno jake da izdrže mnoštvo bolesti i katastrofa koje su im bačene – poput porasta temperature, suše i strašne pepelnice koja može da uništi celi usevi.
U svakoj fazi, biljke će biti uključene u obrazovanje u učionicama univerziteta i stručnih škola, pivarama i farmama širom Nemačke. Generacije profesionalnih farmera i pivara, kao i studenti koji žele da se pridruže njihovim redovima, naučiće mnogo od uzgoja biljaka: koje nove sorte treba dodati da bi se smanjio rizik da loša godina uništi celu žetvu farme, da li najnovije rase nude novi ukus za tržište, i ako je određena vrsta posebno otporna na bolesti.
Uspesi ili neuspesi sadnica mogli bi da odrede sudbinu čuvenog regiona Halertau u zemlji, najveće oblasti za uzgoj hmelja na svetu gde će većina useva na farmama završiti u pivu.
Ako hmelj ostane živ i uspeva, vinova loza će sledeće godine prerasti u rešetke na probnim poljima u srcu Bavarske. Istraživači se nadaju da će posebno uzgajani hmelj rasti i postati otporne na klimatske promene i komercijalno održive sorte koje će se na kraju proizvoditi u pivu koja se služi širom sveta – i na budućim Oktoberfestima, koji se proslavljaju sat vremena vožnje južno od istraživačkog društva.
„Nove sorte daju našim poljoprivrednicima priliku da imaju prihod, da žive za sledeću generaciju“, rekao je Valter Kenig, generalni direktor društva, za Asošijeted pres prošle nedelje iz malog poljoprivrednog grada Hula. „To našim pivarima daje sorte koje su im potrebne sada i u budućnosti.“
Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom su učinile svet toplijim i povećale verovatnoću dugih suša i intenzivnih naleta padavina. To je uticalo na farmere i njihovu praksu širom sveta, uključujući i ovaj region za proizvodnju piva u Bavarskoj — gde umetnost i zanat uzgoja hmelja i piva datira više od hiljadu godina. Istorija se odaje počast na svakom Oktoberfestu, koji je počeo u subotu po 189. put.
Obrazovanje i istraživanje su ključne komponente nemačke industrije piva, od Društva za istraživanje hmelja do šegrtovanja, stručnog programa za uzgoj hmelja i hvaljene diplome Master Brever.
Kenig, na primer, drži predavanja pivarima i farmerima širom Nemačke i unutar namenske učionice istraživačkog centra, šireći najnovija znanja društva o tehnikama poljoprivrede otporne na sušu, smanjenju pesticida i naporima da se poboljša biodiverzitet biljaka. Društvo je poslednjih godina uzgajalo sorte hmelja za poljoprivrednike koje uzimaju u obzir klimatske promene: novim biljkama je potrebno manje vode i imaju dublje korenje da bi izdržale sušnije vreme.
Stručnjaci kažu da ovo obrazovanje i razmena informacija postaju sve važniji za održavanje tradicionalnog ukusa vaših omiljenih nemačkih lagera i piva.
„Klimatske promene se dešavaju. To je tačno, ne možete sumnjati u to“, rekao je Tomas Beker, profesor i predsedavajući tehnologije pivarstva na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.
Beker, koji nadgleda istraživačku pivaru univerziteta, rekao je da uči 400 do 500 studenata u svom programu da razmišljaju o tome kako klimatske promene utiču na celu industriju piva, od tla do flaše koje će se prodavati na komercijalnom tržištu.
Prinosi farmera se brzo smanjuju, a ono što je ostalo postalo je „potpuno drugačije“, rekao je Beker, primoravajući pivare da promene svoje recepte kako bi postigli istorijski ukus. Profesor takođe izaziva svoje studente da minimiziraju potrošnju energije tokom kuvanja i završe sa proizvodom koji ima duži rok trajanja kako bi ograničio otpad.
Učenici brzo saznaju da je sve teže skuvati oštro, hladno pivo na planeti koja se zagreva – a moglo bi postati još teže, prema studiji objavljenoj prošle godine u časopisu Nature Communications. Istraživači su prognozirali smanjenje prinosa hmelja od četiri do 18 odsto u regionima u Evropi do 2050. ako se farmeri ne prilagode promenljivoj klimi.
To se već dešava u Halertauu. Sirovine u regionu — hmelj i ječam — suočavaju se sa višim temperaturama i manje padavina tokom prolećnih i letnjih meseci rasta već nekoliko godina.
Andreas Vidman, 32-godišnji uzgajivač hmelja u četvrtoj generaciji u Halertauu, izgubio je 20 do 30% svojih prinosa poslednjih godina nakon vrelih i sušnih leta. Pored diplome iz poljoprivredne poslovne administracije, Vidman je pohađao specijalizovane časove uzgoja hmelja u jedinoj tehničkoj školi u Bavarskoj koja nudi takve kurseve.
Vidmanovo iskustvo dolazi iz učionica i vremena provedenog sa sopstvenim usevom u Nemačkoj i tokom tromesečnog stažiranja na dve farme hmelja u Sjedinjenim Državama. Učio je o klimatskim promenama u školi, kao što su novi tretmani tla, ali kaže da kreativnost takođe dolazi u obzir na poljima.
Sada je prešao sa učenika na nastavnika: radi sa šegrtima na svojoj farmi kako bi otkrio najbolji način za održivo navodnjavanje navodnjavanjem, efikasno koristi đubrivo i sadi nove sorte koje mogu da se nose sa klimatskim promenama i i dalje budu tržišne za pivare koji žele da zadrže klasičan ukus.
„Pogled u budućnost gajenja hmelja uvek je veoma teška stvar“, rekao je Vidman prošle nedelje dok su loze berbene oko njega. „Zato što s jedne strane zavisi od ponude i potražnje. Kakvu vrstu hmelja žele pivari? S druge strane, mi kažemo „da, potrebne su nam sorte tolerantne na klimu da bismo gajili.“
Kenig kaže da su Vidmanovi i Bekerovi studenti među talasom budućih farmera i pivara koji su spremni i voljni da se pozabave klimatskim promenama.
„Često imamo možda ustaljene stare pivare. Kažu: „Ne menjam svoj recept, dobro je da to radim. Ne želim da koristim novi recept ili novu sortu“, rekao je Kenig. „Ali želimo da naučimo novu generaciju šta su problemi, kakva rešenja imamo.
To je delikatan balans za nemačku industriju piva da održi ukuse i tradiciju hmelja i pivarstva u zemlji, a istovremeno se prilagođava za budućnost. Da bi se osiguralo da Halertau ostane najveća svetska oblast za uzgoj hmelja u narednim vekovima, Beker kaže da klimatske promene moraju i dalje imati svoje sedište u učionici.
„Zaista nam je uvek na umu kada obrazujemo naše ljude“, rekao je on.
