Mnogi odrasli sa ADHD-om imaju uspešne karijere, ali to stanje može stvoriti izazove na poslu.
ADHD , ili poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje, često se ne leči. Iako se procenjuje da ga ima oko deset miliona ljudi samo u SAD, svaka deseta osoba se leči. Mnogi odrasli sa ADHD-om imaju uspešne karijere, ali to stanje može stvoriti izazove na poslu. Impulsivnost, hiperaktivnost i nepažnja su najčešće karakteristike ADHD-a, iako se simptomi razlikuju.
„Svaka osoba sa ADHD-om je jedinstvena, a simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Dok jedna osoba sa ovim stanjem možda neće uživati ili napredovati u jednoj vrsti karijere zbog svojih simptoma, druga može uspeti na istoj poziciji“, rekao je on. socijalni radnik Šon Abraham za „BuzzFeed“.
Osobine ličnosti i radne navike koje lekari obično povezuju sa ADHD-om:
Ljudi sa ADHD-om se lako mogu zameniti sa zaposlenima sa perfekcionističkim tendencijama.
„ADHD utiče na deo mozga koji kontroliše kako usmeravate svoju pažnju. Kod ljudi sa ADHD-om, to kontrolno područje ne funkcioniše kako treba. Tako da oni zaista ne mogu da se fokusiraju na ono što treba da rade“, objasnio je psiholog Dede O’ Šia.
„Odlaganje u poslednjem trenutku može se pripisati poteškoćama izvršnom funkcionisanju izvršni i blagovremenom strukturiranju zadataka. Za zaposlene sa ADHD-om, nemogućnost da ispoštuju rokove često može biti rezultat anksioznosti“, kaže profesor psihijatrije Dipti Anbarasan.
Ljudi sa ADHD-om mogu imati problema da dođu na sastanke i posao na vreme, uprkos njihovim najboljim naporima. Samo im je teško da ispoštuju rokove jer ne mogu da procene koliko će im trebati da stignu tamo gde žele.
Prema O’Šiji, prefrontalni korteks mozga kontroliše pažnju i emocionalne reakcije, a kod osoba sa ADHD-om to područje može biti nerazvijeno.
„Kada ne mogu da kontrolišem sve te različite misli, sve te različite emocije koje se dešavaju u stresnim situacijama, može doći do poremećaja regulacije, do nekog mentalnog sloma. Kod nekih će se to manifestovati u vidu ispada, emocionalnih reakcija i razdražljivosti“, kaže O’Šea.
Ljudi sa ADHD-om mogu imati problema sa fokusiranjem i obično su u žurbi. Zbog toga često ne mogu da kontrolišu pažnju koja im je potrebna da pročitaju i obrade sve informacije pred sobom.
„Njihov mozak je teško da ostane stimulisan dovoljno dugo da obavlja ove posebno zamorne, dosadnije zadatke, poput čitanja e-pošte i pregleda papirologije. Mozak osobe sa ADHD-om treba mnogo stimulacije“, rekao je O’Šea.
Ljudi sa ADHD-om obično pronalaze kreativna rešenja za probleme, ali zbog narušenog izvršnog funkcionisanja, mogu imati problema da ih implementiraju, prenosi Index.hr.
