„Moja briga je sve veća fragmentacija svetske ekonomije“, rekla je Georgieva u intervjuu za Vašington post u subotu. „Možda ulazimo u svet koji je kao rezultat toga siromašniji i manje bezbedan.
Ako rivalstvo između SAD i Kine podeli globalnu ekonomiju na suprotstavljene tabore, ona će se smanjiti za 1,5 odsto ili više od 1,4 biliona dolara godišnje, rekla je ona, dodajući da će gubici u procentima za azijski region biti duplo veći .
Georgieva, rođena u Bugarskoj, seća se da je „proživela prvi hladni rat sa druge strane gvozdene zavese. I, da, napolju je prilično hladno. A ići u drugi hladni rat za još jednu generaciju je… veoma neodgovorno.”
Šef MMF-a je rekao da su carine na kinesku robu koje su uvedene za vreme bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i koje su bile na snazi za vreme Džoa Bajdena bile jedna od takvih kontraproduktivnih mera. Ona nije spomenula sankcije uvedene Moskvi zbog sukoba u Ukrajini ili pokušaje Vašingtona i njegovih saveznika da ograniče cene ruskih energenata.
Možda će biti neophodna određena diversifikacija lanaca snabdevanja, posebno nakon pandemije Covid-19, ali kada to pređe „preko ekonomske logike, bilo bi štetno za SAD i ostatak sveta“, istakla je Georgieva.
„Važno je pažljivo razmisliti o akcijama i o tome šta one mogu da proizvedu kao protivakcije, jer kada jednom pustite duha iz boce, teško ga je vratiti unutra“, upozorila je ona.
Međutim, šef MMF-a je sugerisao da bi potpuni razlaz između SAD i Kine verovatno bio nemoguć. Godišnja trgovina između dve najveće svetske ekonomije trenutno iznosi 600 milijardi dolara i one su duboko povezane, objasnila je ona.
