Teksas se proteklih godinu dana borio na sudu da podrži kontroverzni zakon koji bi tehnološkim kompanijama zabranio moderiranje sadržaja na osnovu gledišta. U maju je Vrhovni sud za dlaku blokirao zakon, ali se činilo da to malo pomaže da se stvar reši. Danas je 5. okružni apelacioni sud poništio odluku nižeg teksaškog suda da blokira zakon, presudivši umesto toga da se teksaški zakon poštuje, objavio je Vašington post.
Kako navodi Post, pošto su dva okružna suda došla do različitih mišljenja, ova presuda „verovatno dovodi do obračuna Vrhovnog suda oko budućnosti govora na mreži“. U međuvremenu, mišljenje 5. okružnog suda moglo bi učiniti primamljivim za druge države da donesu slične zakone.
Sudija koji je nominovan za Trampa Endrju Stiven Oldam pridružio se dvojici drugih konzervativnih sudija u presudi da Prvi amandman ne daje zaštitu korporacijama od „govora kroz brnjicu“.
Džon Bergmajer, pravni direktor Public Knowledge (grupe od javnog interesa koja brani prava potrošača na mreži), dao je izjavu za Ars u kojoj sugeriše da odluka 5. okružnog suda možda neće važiti.
„Peti krug je ignorisao decenije Prvog amandmana i presedana Vrhovnog suda — i suprotno nedavnim naredbama Vrhovnog suda — da bi doneo naizgled politički motivisanu odluku koja će imati katastrofalne posledice ako se odmah ne poništi“, rekao je Bergmajer.
Post je izvestio da se neki predstavnici tehnološke industrije takođe protive najnovijoj odluci da se zakon poštuje i planiraju da procene mogućnosti za žalbu. Matt Schruers, predsednik Udruženja kompjuterske i komunikacione industrije, glasni je izazivač zakona u Teksasu. Post citira kako je vladajuću vlast nazvao „orvelovskom“ jer daje vladi moć da diktira „šta preduzeća moraju da kažu“ u ime zaštite slobode govora.
„Zakon u Teksasu primorava privatna preduzeća da distribuiraju opasan sadržaj u rasponu od strane propagande do terorističkog podsticanja, i stavlja Amerikance u opasnost“, rekao je Šruers.
Bergmajer je rekao da bi presuda mogla da dovede do toga da platforme izgube sposobnost da efikasno zaustave širenje govora mržnje, zloupotrebe i dezinformacija. On sugeriše da presuda implicira da bi se novinama moglo naložiti da objavljuju propagandu ili da bi filteri za neželjenu e-poštu mogli postati nezakoniti jer je to tehnološka kompanija koja blokira politički govor.
„Platforme treba da se regulišu u mnogim aspektima, ali ovakve presude odbijaju ozbiljne pokušaje zaštite potrošača na mreži“, upozorio je Bergmajer.