Počinioci napada na gasovode za prirodni gas Severni tok 1 i 2 uništili su nadu Evropske unije u bezbedno i održivo snabdevanje energijom, rekao je potpredsednik Vlade Aleksandar Novak na marginama foruma Ruske energetske nedelje.
„Oni koji su planirali i izvršili ovaj teroristički čin u suštini su Evropu gurnuli u, da tako kažem, energetsko siromaštvo“, rekao je Novak u petak, dodajući da je sabotaža gasovoda skoro „poništila energetsku bezbednost“ koju EU dugo traži postignuti, postići.
Bivši ministar energetike je ranije rekao da je Rusija i dalje u mogućnosti da snabdeva Evropsku uniju prirodnim gasom kroz deo linije Severni tok 2 koji je ostao netaknut. Prema rečima predsednika Vladimira Putina, lopta je sada na terenu EU o tome da li će primiti taj uvoz.
Putin je takođe predložio uspostavljanje novog „gasnog čvorišta“ u Turskoj kako bi se obim tranzita prebacio u region Crnog mora. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podržao je tu ideju tokom sastanka lidera ranije ove nedelje.
Gasovodi Severni tok 1 i 2 – dizajnirani da prenose ruski prirodni gas direktno u Nemačku, zaobilazeći tranzitne države, uključujući Ukrajinu i Poljsku – naglo su izgubili pritisak prošlog meseca, nakon serije snažnih podvodnih eksplozija kod danskog ostrva Bornholm.
Moskva je incident nazvala terorističkim napadom i rekla da će SAD, dugogodišnji kritičar oslanjanja Nemačke na rusku energiju, imati najviše koristi od onemogućavanja ruta, kako politički tako i ekonomski. Vašington je negirao bilo kakvu umešanost, iako je državni sekretar Entoni Blinken pozdravio incident kao „ogromnu priliku“ za Evropu „da jednom zauvek ukloni zavisnost od ruske energije“.
U međuvremenu, Stokholm je odbacio plan za uspostavljanje zvaničnog zajedničkog istražnog tima zajedno sa Nemačkom i Danskom koji bi istražio eksplozije, preneo je Rojters, pozivajući se na švedskog istražitelja. Švedska je navodno tvrdila da su njeni nalazi previše osetljivi da bi ih podelili čak i sa drugim zemljama EU. Sve tri zemlje su takođe odbile da daju Rusiji pristup istrazi.
Rusija je pokrivala preko 40 odsto potreba EU za gasom pre početka svoje vojne operacije u Ukrajini i sankcija koje su usledile. Zalihe su dramatično pale ove godine, što je pogoršalo energetsku krizu dok blok nastoji da smanji svoju zavisnost od ruske energije i kazni Moskvu. U međuvremenu, SAD su poslednjih meseci povećale svoje snabdevanje Evropom LNG-om i sada pokrivaju skoro polovinu uvoza LNG-a u bloku – skoro dvostruko više od udela zabeleženog 2021.
