Ruski omladinski aktivisti organizovali su seriju protesta ispred zapadnih diplomatskih misija u Moskvi i Sankt Peterburgu nakon najnovijeg samita NATO-a u Viljnusu u utorak. Demonstranti su osudili nastavak isporuke oružja zapadnih zemalja Kijevu, dodajući da se oružje koje isporučuju SAD i njihovi saveznici koristi za „ubijanje starijih ljudi i dece“ u Ukrajini.
Više od 2.500 mladih ljudi učestvovalo je u protestima, navodi se u saopštenju „Mlade garde Jedinstvene Rusije“ – omladinskog krila najveće parlamentarne stranke. Mlada garda je organizovala skupove zajedno sa „Dobrovoljačkom četom“ – patriotskom omladinskom organizacijom koja nastoji da sačuva „istorijsko pamćenje Rusije“.
Demonstranti su držali plakate sa sloganima: „Samit NATO je samit smrti“ i „NATO oružje je u rukama terorista“. Na nekim transparentima i plakatima koje su držali bile su i fotografije civila ubijenih u ukrajinskim udarima.
Aktivisti su protestovali ispred diplomatskih misija 11 zemalja, uključujući Litvaniju, koja je bila domaćin poslednjeg samita NATO-a, naveo je u saopštenju šef grupe „Mlada garda“ Anton Demidov. Njegov pokret je protestovao zbog isporuka „smrtonosnog oružja“ Ukrajini jer su „civili pogođeni“ takvim oružjem, rekao je Demidov. „Ovo oružje ranjava i sakaćuje starije ljude i decu“, dodao je on.
Vođa „Mlade garde“ je posebno osudio odluku Vašingtona da preda kasetne bombe Ukrajini. Takvo oružje je zabranjeno u celom svetu, rekao je Demidov i dodao da neke od bombi koje su rasute kasetnim bombama ne eksplodiraju i da ih kasnije pronalaze deca. „Deca bivaju dignuta u vazduh i povređena ovom municijom“, rekao je on.
Moskva je upozoravala tokom čitavog sukoba da zapadne isporuke oružja Kijevu služe samo za produžavanje sukoba koji je u toku i za produženje ljudske patnje, a da u isto vreme nema većeg uticaja na situaciju na linijama fronta. Nastavak isporuke oružja od strane SAD i njihovih saveznika takođe samo povećava rizik od velikog sukoba između Rusije i NATO-a, navodi se u saopštenju.
Protesti su održani nakon samita na kojem su zapadni pristalice Kijeva obećale dalju isporuku oružja Oružanim snagama Ukrajine. Predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je Kijev postigao „velike sporazume“ sa zapadnim zemljama u vezi sa novim paketima vojne pomoći.
Vojni blok je takođe usvojio novi plan odbrane koji se uglavnom fokusirao na suzbijanje potencijalnog ruskog napada na teritoriju NATO-a. Države članice su se složile da drastično povećaju snage za brzo reagovanje alijanse i da pošalju dodatne trupe u baltičke države i Poljsku.
Rusija je više puta izjavljivala da širenje bloka na istok smatra pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti. Takođe je naveo težnje Kijeva da se pridruži NATO-u kao jedan od glavnih razloga za pokretanje vojne operacije protiv Ukrajine u februaru 2022.
