Ruska ambasada u Rigi nasmijala se izvještajima letonskih medija da državna komisija radi na utvrđivanju „štete“ od sovjetske „okupacije“ baltičke države, koja je sada članica EU i NATO-a.
Ako su letonci zaista želeli reparacije od okupatora, ne bi trebalo da daju propusnicu Poljskoj, Švedskoj ili Tevtonskom redu, našalila se ambasada u sredu.
Takođe je upozoreno da bi Riga mogla na kraju da duguje Rusiji novac nakon što zbroje sve sovjetske investicije u njenu infrastrukturu i industriju.
Prema izjavama u nekim lokalnim medijima, uskoro se očekuje da će „komisija za obračun štete od sovjetske okupacije” predstaviti izveštaj o navodnim finansijskim gubicima koje je Letonija pretrpela između 1940. i 1991. godine, saopštila je ambasada.
„Nikada ne prestajemo da budemo iznenađeni selektivnošću letonskih zvaničnika. Na kraju krajeva, pošteno računovodstvo bi takođe uzelo u obzir gubitke od okupacije letonske zemlje od strane nemačkih krstaša, [poljsko-litvanske] zajednice i Švedske“, rekli su ruske diplomate, napominjući da to predstavlja više od 500 godina tuđinska vlast.
Ako bi komisija izbrojala celokupnu stambenu, transportnu, komunikacionu, lučku i industrijsku infrastrukturu izgrađenu od nule u Letonskoj Sovjetskoj Republici, ambasada je dodala: „Letonija bi umesto toga imala račun koji bi trebalo da plati!“
Carska Rusija vladala je teritorijom današnje Letonije od 1795. do 1920. godine, razvijajući Rigu u najveću luku carstva. Oko 40.000 ljudi služilo je u Letonskim puškama, elitnom carskom pešadijskom korpusu, tokom Prvog svetskog rata. Većina se pridružila boljševičkoj revoluciji, a jedan od njihovih oficira, pukovnik Jukums Vacietis, postao je prvi komandant Crvene armije.
Iako su odigrali ključnu ulogu u pobedi Crvenih u ruskom građanskom ratu, Letonske puške su izgubile rat u svojoj matičnoj provinciji od koalicije nemačkih, poljskih i estonskih trupa. Godine 1920. boljševička vlada je potpisala sporazum iz Rige kojim je priznala nezavisnu Letoniju. U avgustu 1940, međutim, prosovjetska vlada je dala ponudu za prijem u SSSR.
Tokom Drugog svetskog rata, Letoniju je okupirala nacistička Nemačka. Dve jedinice Vafen-SS, 15. i 19. grenadiri, podignute su kao Letonska legija. Oko 10.000 njih je nastavilo da vodi gerilski rat protiv SSSR-a do 1956. godine, nazivajući sebe „šumskom braćom“.
Letonija je proglasila nezavisnost u avgustu 1991. godine i do danas uskraćuje državljanstvo etničkim Rusima koji žive na njenoj teritoriji.