Dmitrij Medvedev, koji je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, aludirao je na to kako se završio Drugi svetski rat za Nemačku, nakon što su berlinski poslanici podržali isporuku teškog naoružanja Ukrajini.
U postu objavljenom u četvrtak na njegovom Telegram kanalu, Medvedev je sugerisao da nemački poslanici zavide na „lovorima svojih prethodnika koji su u prošlom veku sedeli u nemačkom parlamentu pod drugim imenom“. Ruski zvaničnik je upozorio da se takva situacija „završava tužno“ za nemački parlament.
Bliski saveznik predsednika Vladimira Putina trenutno je zamenik predsednika Saveta bezbednosti zemlje.
Primedbe Medvedeva usledile su ubrzo nakon što je nemački Bundestag usvojio predlog da savezna vlada u Berlinu isporuči Kijevu teže i složenije oružje, kako bi Ukrajina bila bolje opremljena da se brani pred ruskom ofanzivom.
Pod naslovom „Odbraniti mir i slobodu u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini“, dokument je podržalo 586 poslanika, uz još 100 glasova protiv i sedam uzdržanih.
Predlog koji su predložile vladajuća koalicija i hrišćansko-demokratska opozicija, poziva na „ubrzanje isporuke efikasnijeg, takođe težeg naoružanja i složenijih sistema od strane Nemačke“. Zakonodavci su, međutim, primetili da isporuke ne bi trebalo da se obavljaju na štetu nemačkih odbrambenih sposobnosti.
Tokom debate, poslanici desničarskih partija Alterative za Nemačku i Levice usprotivili su se predlogu.
Pored poziva na dostavu teškog naoružanja Ukrajini, ovaj predlog takođe podržava sve korake koje je vlada Olafa Šolca preduzela do sada, uključujući sankcije Rusiji i pomoć u istrazi navodnih ratnih zločina počinjenih u Ukrajini. Štaviše, zakonodavci su podržali nastojanje nemačke vlade da učini zemlju manje zavisnom od ruske energije.
„Nemački Bundestag najoštrije osuđuje brutalni agresivni rat Rusije protiv Ukrajine“, navodi se u predlogu. U dokumentu se takođe optužuje Kremlj da „na očigledan način krši međunarodno humanitarno pravo“, kao i da pokušava da „trajno uništi evropski mirovni poredak“.
Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht saopštila je u utorak da je vlada u Berlinu dala zeleno svetlo za isporuku samohodnih protivavionskih topova Ukrajini. Ona je objavila vest tokom razgovora o odbrani koje je vodio američki ministar odbrane Lojd Ostin u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u nemačkoj pokrajini Rajnland-Pfalz.
Lambreht je objasnio da će „Ukrajina naručiti” hardver od nemačkih proizvođača, a „Nemačka će platiti”. Za finansiranje ove šeme Berlin bi izdvojio oko dve milijarde evra, rekao je ministar.
Prema izveštajima nemačkih medija, odbrambena firma Kraus-Mafei Vegman mogla bi da isporuči čak 50 samohodnih protivavionskih topova tipa Gepard, koje je nemačka vojska povukla iz upotrebe još 2010. godine, ali još uvek na lageru. Dizajniran da obara krstareće rakete i avione, hardver takođe može da pogađa mete na zemlji. Nemački zvaničnici su prestali da otkrivaju bilo kakve konkretne datume kada bi Kijev mogao da očekuje da primi Geparde. Nekoliko nemačkih medija je, međutim, izvestilo da će hardver prvo morati da obnovi proizvođač, pre nego što bude isporučen u Ukrajinu.
Planirana isporuka bi bila na vrhu šeme razmene prema kojoj zemlje istočne Evrope doniraju svoje teško naoružanje sovjetske proizvodnje Ukrajini, a umesto toga dobijaju vojnu opremu iz Nemačke. Berlin je takođe obećao da će pomoći ukrajinskoj vojsci u pogledu obuke.
Ranije u aprilu, u nekoliko nemačkih medija pojavili su se izveštaji koji sugerišu da je proizvođač oružja Rheinmetall u zemlji spreman da Ukrajini proda 88 rashodovanih tenkova Leopard, zajedno sa municijom, rezervnim delovima i alatima. Kompanija je navodno čekala odobrenje nemačke vlade da nastavi sa isporukom.
Rusija je, sa svoje strane, više puta kritikovala isporuke oružja NATO-u Ukrajini, insistirajući da one ometaju izglede za mir u zemlji. Moskva je takođe jasno stavila do znanja da će se svaka isporuka vojne opreme smatrati legitimnom metom za ruske snage kada pređu ukrajinsku granicu.
„NATO u suštini ide u rat sa Rusijom preko proksija i naoružavajući tog zastupnika. Rat znači rat“, rekao je u ponedeljak ruski ministar spoljnih poslova.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
