Kancelarija glavnog tužioca Rusije u petak je označila istraživačku novinarsku grupu Bellingcat, kao i dve druge neprofitne organizacije, „nepoželjnim organizacijama“. Imenovanje, za koje se očekuje da će uskoro biti formalizovano od strane Ministarstva pravde zemlje, zapravo znači zabranu rada u Rusiji.
Na meti tužioca su i kompanija Bellingcat Ltd. sa sedištem u Velikoj Britaniji i njen ogranak Stichting Bellingcat u Holandiji. Letonski medij Insajder i neprofitna pravna inicijativa Centralne i Istočne Evrope (CEELI) sa sedištem u Češkoj takođe su smatrani „nepoželjnim“. Sve te organizacije predstavljaju pretnju po ruski „ustavni poredak i bezbednost“, navodi se u saopštenju tužioca.
Određivanje u suštini predstavlja potpunu zabranu rada grupa u Rusiji, što podrazumeva obavezno zatvaranje svih lokalnih ogranaka i zamrzavanje imovine. Pokušaji zaobilaženja zabrane nose administrativne i krivične kazne.
Tokom proteklih nekoliko meseci, Rusija je više puta ciljala Bellingcat, stavljajući navodno nezavisnu grupu pod razna ograničenja. Još u oktobru 2021. Rusija je označila Bellingcat kao „stranog agenta“ – status koji je postavio određena ograničenja na njegove operacije u Rusiji. Ruski nadzornik interneta i medija, Roskomnadzor, preduzeo je dalje mere u martu, kada je blokirao pristup svojoj veb stranici.
Osnovan 2014. godine, Bellingcat se predstavlja kao nezavisna istraživačka grupa specijalizovana za proveru činjenica i obaveštajne podatke otvorenog koda, uz doprinose i profesionalnih i građanskih novinara. Omiljene teme grupe su oružani sukobi, razne kriminalne mreže i kršenje ljudskih prava.
Bellingcat je više puta ciljao Rusiju u svojim publikacijama, optužujući Moskvu za obaranje leta 17 Malaisia Airlines-a iznad Donbasa 2014. godine, kao i za različite incidente u vezi sa ratom u Siriji, pa čak i za navodno trovanje istaknutog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. . Nalazi grupe su u više navrata pojačavali vodeći zapadni mediji, koji ih rutinski uzimaju kao nominalnu vrednost.
Moskva je, međutim, u brojnim prilikama pokušala da dovede u pitanje kredibilitet Bellingcata, dovodeći u pitanje nalaze grupe sopstvenim podacima. Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin je prošlog avgusta doveo u pitanje proglašenu nezavisnost Bellingcata, ističući da se njen tim barem delimično sastoji od bivših obaveštajnih operativaca iz zapadnih zemalja. Jedina svrha grupe je bila da „izvrši pritisak ili na zemlju [Rusiju], ili na pojedince i entitete“, tvrdi šef špijuna.
„Oni koriste nepoštene metode. A informacije koje se koriste u takvim slučajevima su lažne, neproverene, imaju svoje ciljeve… Oni su spremni da izvrše bilo koji zadatak, jer to rade za novac, a ne objektivno“, rekao je Nariškin.
