Rusija je poslala ukrajinske civile u trku u potrazi za zaklonom sa baražom raketa i dronova, ubivši najmanje 11 ljudi, prema zvaničnicima, dan nakon što je Kijev dobio obećanje Zapada o desetinama tenkova na bojnom polju kako bi pokušao da odbije rusku invaziju. .
Moskva je sa besom reagovala na nemačke i američke najave, a u prošlosti je na očigledne ukrajinske uspehe odgovorila masovnim vazdušnim udarima koji su milione ljudi ostavili bez svetlosti, toplote ili vode.
Ukrajina je saopštila da je oborila sva 24 dronova koju je Rusija poslala preko noći, uključujući 15 oko prestonice, i 47 od 55 ruskih projektila – od kojih su neke ispaljene iz strateških bombardera Tu-95 na ruskom Arktiku.
Alarmi za vazdušni napad oglasili su se širom Ukrajine dok su ljudi išli na posao. U glavnom gradu, gužve su se neko vreme skrivale u podzemnim stanicama metroa.
Jedanaest ljudi je poginulo, a 11 je ranjeno u napadima dronova i raketa, koji su zahvatili 11 regiona i oštetili 35 zgrada, rekao je portparol Državne službe za vanredne situacije.
„Ostala sam bez ičega… Nijedna soba nije ostala netaknuta, sve je pogođeno“, rekla je Halina Panosjan, 67, istražujući uvrnute listove valovitog metala, zgužvane zidove i veliki krater od raketa ispred svoje ruinirane kuće u Hlevahi blizu Kijev.
„Prvo sam čuo urlik. A onda se začuo izuzetno glasan udarac koji me je naterao da skočim. Bio sam u spavaćoj sobi… Spasilo me to što je spavaća soba na drugoj strani kuće.“
Jedna 70-godišnja žena koja je dala svoje ime samo kao Valentina rekla je da je uspela da preživi istrčavši iz svoje oštećene kuće preko krhotina stakla. „Sve je bilo u ruševinama“, rekla je ona.
Premijer Denis Šmihal rekao je da su pogođene električne podstanice jer je Rusija nastavila da gađa energetske objekte.
Kremlj je rekao da obećanu isporuku zapadnih tenkova vidi kao dokaz sve veće „direktne umešanosti“ Sjedinjenih Država i Evrope u 11-mesečni rat, što oboje poriču.
DTEK, najveći privatni proizvođač energije u Ukrajini, saopštio je da sprovodi preventivna vanredna isključenja u Kijevu, okolnom regionu i regionima Odese i Dnjepropetrovska.
U Odesi, crnomorska luka proglasila je u sredu kulturnu agenciju UN Unesko mestom „Svetsko nasleđe u opasnosti“, ruski projektili su oštetili energetske objekte, saopštile su vlasti, baš u trenutku kada je francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona stigla.
„Ono što smo danas videli, novi udari na civilnu ukrajinsku infrastrukturu nije vođenje rata, to je vođenje ratnih zločina“, rekla je ona.
Kolona je trebalo da se sastane sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom kako bi razgovarali o humanitarnoj i vojnoj pomoći i potencijalno da li bi se Francuska mogla pridružiti svojim saveznicima iz NATO-a u snabdevanju Ukrajine borbenim tenkovima, u ovom slučaju sopstvenim modelom Leklerk.
Očekuje se da će Moskva i Kijev, koji su se do sada oslanjali na tenkove T-72 iz sovjetske ere, na proleće pokrenuti nove kopnene ofanzive.
Ukrajina je tražila stotine modernih tenkova u nadi da će ih iskoristiti za razbijanje ruskih odbrambenih linija i ponovno zauzimanje okupirane teritorije na jugu i istoku.
„Sada je ključ brzina i obim. Brzina u obuci naših snaga, brzina u snabdevanju tenkova Ukrajini. Brojke u podršci tenkovima“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju u sredu. „Moramo da formiramo takvu „šaku tenkova“, takvu „šaku slobode“.
Održavajući niz zahteva Kijeva, Zelenski je rekao da je razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i zatražio rakete i avione dugog dometa.
Saveznici Ukrajine su već pružili milijarde dolara vojne pomoći, uključujući sofisticirane američke raketne sisteme koji su pomogli da se preokrene tok rata.
Sjedinjene Države su bile oprezne kada su u pitanju razmeštanje svojih tenkova M1 Abrams koje je teško održavati, ali su na kraju obećale 31 da će ubediti Nemačku da se zalaže za lakše upravljane leoparde nemačke proizvodnje.
Nemačka će u početku poslati 14 tenkova iz svog inventara i odobriti isporuke savezničkih evropskih država, sa krajnjim ciljem opremanja dva bataljona – u regionu od 100 tenkova.
Rečeno je da bi njeni Leopardi trebalo da budu operativni za tri do četiri meseca, a Britanija je u četvrtak saopštila da očekuje da će 14 tenkova Čelendžer koje šalje biti u Ukrajini za dva meseca.
Kolona je rekao da Pariz tek treba da donese odluku o tome da li će poslati glavne borbene tenkove Leclerc. „Njihov prioritet danas su sistemi protivvazdušne odbrane“, rekla je ona i dodala da će Francuska odgovoriti na te potrebe tako što će učiniti više na tom frontu.
Na diplomatskom frontu, Sjedinjene Države su u četvrtak zvanično proglasile rusku privatnu vojnu kompaniju Vagner grupu transnacionalnom kriminalnom organizacijom, zamrzavajući njenu američku imovinu zbog pomoći ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini.
Od invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, Rusija je pomerila svoj naglasak sa „denacifikacije“ i „demilitarizacije“ svog suseda na suočavanje sa navodno agresivnim i ekspanzionističkim NATO savezom predvođenim SAD.
Nikolaj Patrušev, bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina i sekretar njegovog Saveta bezbednosti, rekao je da „čak i sa okončanjem ’vruće faze‘ sukoba u Ukrajini, anglosaksonski svet neće zaustaviti proksi rat protiv Rusije i njenih saveznika“.
Ruska invazija je ubila hiljade civila, milione je iskorijenila i gradove pretvorila u ruševine, dok je Švedsku i susednu Rusiju Finsku podstakla da se prijave za članstvo u NATO-u.
Bahmut, grad na istoku Ukrajine sa predratnim stanovništvom od 70.000, doživeo je neke od najkrvavijih borbi u ratu.
Guverner Donjecka koji je postavio Rus rekao je u sredu da jedinice Vagnerove milicije napreduju unutar Bahmuta, uz borbe na periferiji i u oblastima koje je nedavno držala Ukrajina.
Međutim, neprofitni Institut za proučavanje rata sa sedištem u SAD rekao je da su napadi na Bahmut izgleda zaustavljeni jer je Rusija usmerila konvencionalne snage na sever, pokušavajući da dovrši zauzimanje ukrajinske provincije Lugansk.
