Izgledalo je da Rumunija u utorak sledi tri druge zemlje u zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, što je korak za Kijev dok pokušava da deblokira izvoz kroz istočnu Evropu i spase ratni sporazum o isporuci žita iz Crnog mora.
Neuspeh da se nastavi izvoz u istočnoevropske zemlje ili obezbedi produženje ugovora o crnomorskom žitu zarobilo bi velike količine žita u Ukrajini, što bi ugrozilo njen izvoz i izazvalo dodatne ekonomske probleme Kijevu dok se bori protiv ruskih trupa.
Pregovori između Kijeva i Varšave započeli su drugi dan nakon što su zemlje članice Evropske unije Poljska, Mađarska i Slovačka uvele zabranu uvoza kako bi zaštitile svoja tržišta od priliva jeftinije ponude nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Međutim, rumunska vladajuća Socijaldemokratska partija povećala je pritisak na Kijev rekavši da će tražiti od koalicione vlade da odobri hitnu uredbu kojom se primenjuje privremena zabrana uvoza žitarica iz Ukrajine, iako želi da se tranzit nastavi.
„PSD će tražiti od vladajuće koalicije da donese političku odluku kojom bi se omogućilo… vladi da izda uredbu“, saopštila je stranka, koja u svoje redove uključuje ministra poljoprivrede.
Ukrajinski ministar poljoprivrede trebalo bi u sredu da razgovara sa Rumunijom, čija je crnomorska luka Konstanca preradila oko 12 miliona tona ukrajinskog žita od početka rata.
Velike količine ukrajinskog žita zarobljene su uskim grlima u istočnoj i centralnoj Evropi jer niske globalne cene i potražnja znače da se žito ne može lako prodati.
Uska grla su smanjila cene i ugrozila prodaju lokalnih farmera, vršeći politički pritisak na vlade u regionu.
Poljska, čija se vladajuća nacionalistička partija Pravo i pravda suočava sa izborima ove godine i računa na podršku ruralnih područja, otišla je dalje od drugih zaustavljanjem ukrajinskog žita i hrane u tranzitu, kao i zabranom uvoza.
Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus rekao je da Varšava traži rešenje koje bi omogućilo tranzit kroz Evropu.
„Razgovaramo sa EU kao i sa Ukrajinom da pronađemo rešenja. Želimo da ti proizvodi idu u Evropu, ali da idu duboko u Evropu“, rekao je on pre drugog dana razgovora u Varšavi.
EU je kritikovala Poljsku, Mađarsku i Slovačku zbog uvođenja pojedinačnih zabrana, a izaslanici EU bi trebalo da razgovaraju o merama u sredu, rekao je visoki zvaničnik EU.
Bugarska je takođe razmatrala zabranu. Češka Republika je rekla da neće sama uvesti zabranu, ali želi rešenje EU.
Ukrajinska delegacija predvođena potpredsednikom vlade Aleksandrom Kubrakovim takođe je u utorak vodila razgovore u Turskoj o statusu Crnomorske inicijative za žito, koja ističe 18. maja.
Inicijativa, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija prošlog jula, osmišljena je da ublaži globalnu nestašicu hrane omogućavanjem da se nastavi izvoz iz tri luke koje su bile blokirane u Ukrajini, koja dobija veliki deo svog bruto domaćeg proizvoda od prodaje žitarica i hrane. .
Nejasno je da li će biti produžen jer Rusija kaže da poseban sporazum koji je trebalo da olakša njen izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva nije podržan.
Kijev je u ponedeljak saopštio da je koridoru za žito u Crnom moru preti „gašenje“ jer Rusija blokira inspekcije teretnih brodova.
Ruska novinska agencija RIA saopštila je u utorak da su inspekcije ponovo počele, ali je visoki ukrajinski zvaničnik rekao Rojtersu: „Ništa nije rešeno“.
Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Rusiju da nastavi saradnju, rekavši u Tokiju da „krši svoja obećanja zemljama širom sveta koje zavise od žitarica koje nije uspelo da izađe iz Ukrajine u poslednjih nekoliko dana“.
