Prema saopštenju kompanije, neto prihod od januara do septembra iznosio je 591 milijardu rubalja (9,4 milijarde dolara) i bio je 15% manji u odnosu na rekordnih 11 milijardi dolara koje je prijavila naftna kompanija u istom periodu prošle godine.
Rosnjeft je takođe rekao da je zabeležio „dodatni gubitak od 56 milijardi rubalja (890 miliona dolara)“, objašnjavajući da je „prenos imovine takođe rezultirao smanjenjem gotovine od 76 milijardi rubalja (1,2 milijarde dolara)“.
Berlin je u septembru preuzeo kontrolu nad Rosneft Deutschland (RDG) i RN Refining & Marketing, nemačkim filijalama kompanije, stavljajući ih pod povereničko upravljanje Savezne mrežne agencije Nemačke na šest meseci. Nemački zvaničnici su tvrdili da je korak preduzet kako bi tri rafinerije Rosnjefta ostale u funkciji nakon što su pružaoci kritičnih usluga, osiguravači i banke navodno odbili da rade sa ruskom kompanijom pod sankcijama. Preduzeća Rosnjefta čine oko 20% kapaciteta rafinerije nafte u Nemačkoj.
U međuvremenu, prodaja nafte ruske kompanije u Aziji zabeležila je neviđeni rast, pošto je Moskva preusmerila svoj izvoz iz Evrope. Prema rečima generalnog direktora Igora Sečina, Rosnjeft je „uspešno optimizovao kanale distribucije: isporuke nafte u Aziju porasle su za oko trećinu i u potpunosti nadoknadile pad snabdevanja evropskim kupcima“.
Rosnjeft je takođe saopštio da je njegova zarada pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) porasla za 21,8%, dostigavši devetomesečni rekord od 2,01 triliona rubalja (31,8 milijardi dolara). Proizvodnja ugljovodonika je takođe porasla za 2,2% u posmatranom periodu u odnosu na prošlu godinu i iznosila je 4,97 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno.
