Tokom godinu dana rata u Ukrajini, SAD i većina evropskih nacija su radile na tome da pomognu u borbi protiv Rusije, podržavajući Ukrajinu i naoružanjem i na svetskim energetskim tržištima. Rusija je bila glavni snabdevač Evrope energijom kada je izvršila invaziju na Ukrajinu, a predsednik Vladimir Putin je zapretio da će ostaviti Evropljane da se smrznu „kao vučji rep“ – što se odnosi na čuvenu rusku bajku – ako uvedu sankcije njegovoj zemlji.
Ali zahvaljujući kombinaciji pripreme i sreće, Evropa je izbegla nestanke struje i nestanke struje. Umesto toga, manje bogate zemlje poput Pakistana i Indije su se borile sa nestankom električne energije zbog nepriuštivo visokih globalnih cena prirodnog gasa. Kao analitičar globalne energetske politike, ovo vidim kao najnoviji dokaz da manje bogate zemlje često najviše pate od globalizovanih naftnih i gasnih kriza.
Verujem da je moguća veća volatilnost. Rusija je saopštila da će smanjiti proizvodnju sirove nafte počevši od 1. marta 2023. za 500.000 barela dnevno kao odgovor na zapadne energetske sankcije. Ova količina je oko 5% njegove trenutne proizvodnje sirove nafte, ili 0,5% svetske ponude nafte. Mnogi analitičari su očekivali ovaj potez, ali izaziva zabrinutost da li bi u budućnosti moglo doći do još smanjenja.
Kako je namera Rusije prema Ukrajini postala jasna krajem 2021. i početkom 2022. godine, mnoge vlade i energetski eksperti su strahovali da bi jedan od posledica bila energetska kriza u Evropi. Ali jedan faktor koji Putin nije mogao da kontroliše je vreme. Blage temperature u Evropi poslednjih meseci, zajedno sa proaktivnom politikom očuvanja, smanjile su potrošnju prirodnog gasa na ključnim evropskim tržištima kao što su Nemačka, Holandija i Belgija za 25 odsto.
Sa manjom potrebom za električnom energijom i prirodnim gasom, evropske vlade su uspele da odlože korišćenje zaliha prirodnog gasa koje su izgradile tokom leta i jeseni 2022. U ovom trenutku, kontinentalna energetska kriza je mnogo manje verovatna nego što su predviđale mnoge prognoze.
Evropske zalihe prirodnog gasa su popunjene oko 67%, a verovatno će i dalje biti 50% popunjene krajem ove zime. To će pomoći da se sam kontinent pozicionira i za sledeću zimu.
Slična situacija je i sa ugljem. Evropska komunalna preduzeća su skladištila ugalj i ponovo aktivirala 26 termoelektrana na ugalj 2022. godine, predviđajući moguću zimsku energetsku krizu. Ali do sada je upotreba uglja na kontinentu porasla samo 7%, a reaktivirane elektrane na ugalj u proseku imaju samo 18% svog operativnog kapaciteta
Rekordno visok izvoz energije iz SAD u leto i jesen 2022. takođe je podstakao evropsku energetsku bezbednost. SAD su 2022. izvezle blizu 10 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa mesečno, što je povećanje od 137% u odnosu na 2021, obezbeđujući otprilike polovinu celokupnog evropskog uvezenog LNG-a.
Iako je domaća proizvodnja prirodnog gasa u SAD porasla na rekordne nivoe, neki proizvođači su imali priliku da izvoze na skupa globalna tržišta. Kao rezultat toga, viškovi letnjeg prirodnog gasa nisu se pojavili na američkom tržištu, kao što bi se inače moglo dogoditi. U kombinaciji sa neuobičajeno toplim letnjim temperaturama, koje su podstakle potražnju za energijom za hlađenje, porast izvoza doveo je potrošače u SAD najviše cene prirodnog gasa koje su iskusili od 2008. godine.
Cene su takođe porasle na američkim benzinskim pumpama, dostižući ili premašujući 5 američkih dolara po galonu u rano leto 2022. – najviši prosek ikada zabeležen od strane Američke automobilske asocijacije. SAD su izvozile blizu milion barela dnevno benzina, uglavnom u Meksiko i Centralnu Ameriku, plus nešto u Francusku, i učvrstile svoju poziciju neto izvoznika nafte — to jest, izvoze više nafte nego što uvoze.
Slično Evropljanima, američki potrošači morali su da plate visoke cene da bi nadmašili druge globalne potrošače za naftu i prirodni gas usred globalnih poremećaja u snabdevanju i konkurencije za raspoloživi teret. Visoke cene benzina bile su politička glavobolja za Bajdenovu administraciju tokom proleća i leta 2022.
Međutim, ove visoke cene opovrgavaju činjenicu da je domaća upotreba benzina u SAD prestala da raste. Prognoze sugerišu da će se ona dodatno smanjivati 2023. godine i kasnije kako se potrošnja goriva američkih automobila nastavi poboljšavati, a broj električnih vozila na putu raste.
Dok su cene energije bile teret, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima, evropski i američki potrošači su bili u mogućnosti da prebrode skokove cena izazvane ratom u Ukrajini i do sada su izbegavali stvarne prekide i najgore strahove od recesije. I njihove vlade nude velike ekonomske podsticaje za prelazak na tehnologije čiste energije sa ciljem da smanje potrebe svojih nacija za fosilnim gorivima.
Isto se ne može reći za potrošače u zemljama u razvoju kao što su Pakistan, Bangladeš i Indija, koji su iskusili prekide energije kojih su se bojali, ali se nisu dogodili u Evropi. Značajno je da je intenzivno gomilanje energenata u Evropi u leto 2022. izazvalo ogroman skok globalnih cena tečnog prirodnog gasa. Kao odgovor na to, mnoga komunalna preduzeća u manje razvijenim zemljama smanjila su kupovinu prirodnog gasa, stvarajući nestanke električne energije u nekim regionima u vezi sa cenama.
Suočene sa stalnim visokim globalnim cenama energije, zemlje na globalnom jugu — Afrika, Azija i Latinska Amerika — morale su da preispitaju svoju zavisnost od inostranog uvoza. Povećana upotreba uglja dospela je na naslovne strane, ali obnovljiva energija počinje da nudi veće prednosti, kako zbog toga što je pristupačnija, tako i zato što je vlade mogu predstaviti kao sigurnije i izvor domaćih poslova.
Indija, na primer, udvostručuje obnovljivu energiju, otkrivajući planove za proizvodnju vodoničnog goriva za tešku industriju koristeći obnovljivu energiju i udaljavajući se od uvoznog LNG-a. Nekoliko afričkih zemalja, kao što je Etiopija, ubrzano razvijaju hidroenergiju.
Energetski izazov koji je rusko-ukrajinska kriza izazvala u zemljama u razvoju intenzivirao je globalne diskusije o klimatskoj pravdi. Jedan manje ispitan uticaj ogromnih stimulativnih planova za čistu tehnologiju koji su doneti u bogatim zemljama, kao što je Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, jeste da većinu raspoloživih sredstava za finansiranje klimatskih promena drže kod kuće. Kao rezultat toga, neki lideri zemalja u razvoju brinu da će se jaz u znanju o tehnologiji čiste energije povećati, a ne smanjiti, kako energetska tranzicija dobija na zamahu.
Pogoršavajući problem, članovi G-7 foruma bogatih zemalja pooštrili su svoju monetarnu politiku kako bi kontrolisali ratom izazvanu inflaciju. Ovo povećava cenu duga i otežava zemljama u razvoju da pozajmljuju novac za ulaganje u čistu energiju.
SAD podržavaju novi pristup pod nazivom Just Energi Transition Partnerships, u kojem bogate zemlje obezbeđuju finansijska sredstva za pomoć zemljama u razvoju da pređu sa elektrana na ugalj, prekvalifikaciju radnika i zapošljavanje investitora iz privatnog sektora kako bi pomogli u finansiranju projekata dekarbonizacije. Ali ova rešenja se pregovaraju bilateralno između pojedinih zemalja, a tempo je spor.
Kada se nacije okupe u Ujedinjenim Arapskim Emiratima krajem 2023. radi sledeće runde globalnih pregovora o klimi, bogate nacije — uključujući proizvođače nafte na Bliskom istoku — suočiće se sa zahtevima za novim načinima finansiranja poboljšanja energetske bezbednosti u manje bogatim zemljama. Bogate zemlje sveta su se 2009. obavezale da će usmeravati 100 milijardi dolara godišnje manje bogatim zemljama do 2020. kako bi im pomogle da se prilagode klimatskim promenama i dekarboniziraju svoje ekonomije, ali su daleko u zaostatku u ispunjavanju ovog obećanja.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je razvijene zemlje da oporezuju kompanije za fosilna goriva, koje su zabeležile rekordan profit u 2022. godini, i koriste novac za finansiranje klimatske adaptacije u zemljama sa niskim prihodima. Potrebna su nova rešenja, jer bez neke vrste velikog napretka, bogate zemlje će nastaviti da nadmašuju zemlje u razvoju za energetske resurse koji su najranjivijim ljudima na svetu očajnički potrebni.
