DOHA – Poraz Senegala od Engleske u nedelju doveo je do toga da su se nade Afrike da će podići trofej u Kataru još više povukle, ali radnici migranti koji su gledali utakmicu u posebno izgrađenoj zoni za fanove i dalje su se nadali najvećoj nagradi od svih: radu posle Svetskog prvenstva.
Poraz Senegala od 3-0 na stadionu Al Bajt znači da je Maroko jedini sportski predstavnik na kontinentu koji je ostao na turniru, ali u Azijskom gradu, oko 60 km dalje, neki afrički navijači su već gledali dalje od finala, prenosi Rojters.
„Oni koji su došli samo zbog Svetskog prvenstva sigurno će se vratiti posle Svetskog prvenstva, ali ja još uvek imam svoju budućnost ovde jer imam još posla“, rekao je Ugandan Vambaka Isak za Rojters.
„Ići ćemo na čišćenje, kancelarija, svuda (ima) mnogo posla, i naravno zgrada nastavlja da radi“, dodao je on.
Ponosno noseći dres svog nacionalnog tima, Isak je bio jedan od hiljada radnika migranata koji su se nakon zalaska sunca uputili u zonu navijača da bi gledali nedeljni meč 16. finala između Francuske i Poljske pre nego što su Engleska i Senegal zauzeli centralno mesto.
Katar je naišao na intenzivne kritike grupa za ljudska prava zbog tretmana njegovih radnika migranata, koji zajedno sa drugim strancima čine većinu stanovništva.
„Komplikovano je“, rekao je mladi saobraćajni maršal iz Kenije, koji je odbio da kaže svoje ime, na pitanje da li će moći da ostane posle finala.
„Radio sam u građevinarstvu na stadionu Lusail, Al Thumama (stadion). Radio sam za izvođača radova, tako da idete gde god da vas pošalju. Danas smo maršali, sledeće nedelje bi mogli ponovo biti u izgradnji“, objasnio je on.
„Radili smo leti kada je bilo jako vruće, dugi dani, jako vruće. Bio sam veoma umoran sve vreme.
Za Rahima, vozača iz Bangladeša, njegove tri i po godine u Kataru su bile teške, ali u njegovom rodnom selu nema posla, tako da oseća da nema izbora osim da ostane.
„Radim svaki dan, sedam dana u nedelji. Prvo moram da platim firmi auto, nije moj. Onda moram da platim hranu i kiriju, a ono što ostane šaljem porodici“, Rahim rekao.
„Tokom pandemije nije bilo posla pa smo živeli od ničega. Pokušavam da uštedim da bih otišao kući; nisam video svoju porodicu tri i po godine (ali) ako odem kući ima nema posla pa moram da imam još više novca.“
Rahim je rekao da bi želeo da dovede ženu i ćerku da žive sa njim u Kataru, ali da nije zaradio dovoljno novca da bi to mogao, pa su ostali u Bangladešu.
FIFA fan zona u Azijskom gradu, blizu mesta gde mnogi radnici migranti imaju svoje stambene prostore, jedno je od retkih javnih mesta u Dohi na kojima se utakmice Svetskog prvenstva prikazuju na velikim otvorenim ekranima.
Većinu večeri muškarci izlaze da sede na travi ili na tribinama na stadionu za kriket, gde je izgrađena zona navijača, da gledaju, ali sa ranim početkom ujutru, mnogi odlaze kući u krevet pre poslednjeg zvižduka.
Mnogi radnici zavise od svojih poslodavaca da im bude dozvoljeno da ostanu u Kataru, a cilj je osigurati da mogu ostati na poslu.
Džonatan, još jedan Uganđanin, nije baš ljubitelj svog posla mehaničara i više bi voleo da se obrazuje, ali namerava da bude ovde dugo posle finala.
„Ostaću dok mi ne istekne ugovor“, rekao je.
