Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da su fragmenti ručne bombe pronađeni u telima ljudi koji su poginuli u padu aviona šefa plaćenika Jevgenija Prigožina 23. avgusta.
Stručnjaci koji su istraživali nesreću nisu našli nikakve indikacije da je privatni avion pretrpeo „spoljni udar“, rekao je on. Prigožin i dvojica njegovih najviših poručnika privatnog vojnog izvođača Vagner bili su među 10 poginulih kada se avion srušio dok je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg, piše AP.
Nije bilo načina da se nezavisno proveri Putinova izjava.
Preliminarna procena američkih obaveštajnih službi zaključila je da je pad izazvala namerna eksplozija, a zapadni zvaničnici su ukazali na dugu listu Putinovih neprijatelja koji su ubijeni. Kremlj je optužbe da stoji iza nesreće nazvao „apsolutnom lažom“.
Ruska istraga je pokrenuta, ali nikakvi nalazi nisu objavljeni. Moskva je odbila ponudu Brazila, gde je napravljen biznis džet Embraer, da se pridruži istrazi.
Dok je Putin primetio da je istraga još uvek u toku i prestao da kaže šta je izazvalo nesreću, čini se da njegova izjava nagoveštava da je avion oboren eksplozijom granate.
Prigožinova prekinuta pobuna u junu označila je najozbiljniji izazov za Putina, koji je na vlasti više od dve decenije. Slom se dogodio dva meseca do dana nakon početka pobune.
Putin je takođe primetio da, iako istražitelji nisu testirali ostatke na alkohol i drogu, 5 kilograma (11 funti) kokaina pronađeno je tokom pretresa u Prigožinovoj kancelariji u Sankt Peterburgu nakon pobune — očigledan pokušaj da se ocrni šef plaćenika.
Nakon njegove smrti, Putin je opisao Prigožina (62) kao „čoveka teške sudbine” koji je „napravio ozbiljne greške u životu”.
Prigožin je dugovao svoje bogatstvo svojim vezama sa ruskim liderom iz ranih 1990-ih i prozvan je „Putinovim kuvarom“ zbog unosnih ugovora o keteringu u Kremlju.
Vojni izvođač Vagner grupe koji je on stvorio bio je aktivan u Ukrajini, Siriji i nekoliko afričkih zemalja i brojao je desetine hiljada vojnika na svom vrhuncu. Igrao je ključnu ulogu u borbama u Ukrajini, gde je predvodio zauzimanje istočnog ukrajinskog grada Bahmuta u maju nakon meseci krvavih borbi.
U pobuni od 23. do 24. juna, Prigožin je rekao da je bila namera da se zbaci rukovodstvo Ministarstva odbrane koje je okrivio za greške u pritiskanju borbi u Ukrajini. Njegovi plaćenici su zauzeli južni vojni štab Rusije u Rostovu na Donu, a zatim su se otkotrljali prema Moskvi pre nego što su naglo zaustavili pobunu prema sporazumu koji im je nudio amnestiju od krivičnog gonjenja. Plaćenici su imali izbor da se povuku iz službe, presele se u Belorusiju ili potpišu nove ugovore sa Ministarstvom odbrane.
Prošle nedelje, Putin se sastao sa jednim od Vagnerovih najviših komandanata kako bi preuzeo odgovornost za „dobrovoljačke jedinice“ koje se bore u Ukrajini u znak da Kremlj namerava da nastavi da koristi plaćenike nakon Prigožinove smrti.
Putin je u četvrtak rekao da je nekoliko hiljada Vagnerovih vojnika potpisalo ugovore sa Ministarstvom odbrane.
