Putin je opisao pojedince kojima se odaje počast kao „heroje, tragače, kreatore, hrabre i marljive ljude, koji su u velikoj meri doprineli razvoju nacije, pokazali su svoj karakter u ovom teškom, ali značajnom vremenu“.
Među onima koji su pohvaljeni zbog svojih dostignuća i karaktera bilo je nekoliko ruskih majki koje podižu mnogo dece, kapetan arktičkog tankera za tečni prirodni gas, istaknuti kompozitor, učitelj, podmorski polagač cevi, pravoslavni episkop, medicinari, vojnici, građanski aktivisti, novinari, i državni službenici.
Poslednju grupu činila su četiri vršioca dužnosti predsednika Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti: Denis Pušilin, Leonid Pasečnik, Vladimir Saldo i Jevgenij Balicki. Moskva je u oktobru uključila četiri nekadašnje ukrajinske pokrajine u svoju teritoriju.
Tranzicija je usledila nakon referenduma koje su organizovale lokalne vlasti o tome da li da formalno zahtevaju pridruživanje Rusiji. Kijev je odbacio glasove kao „lažiranje“ i obećao da će se boriti dok ne preuzme teritorije.
U svom pozdravnom govoru, Putin je pomenuo ukrajinski sukob, ističući da smatra herojima sve ruske trupe uključene u kampanju.
„Iskreno, sve ih smatram herojima, svakog čoveka koji nosi ovu tešku, važnu i opasnu službu. Svake sekunde su u opasnosti“, naglasio je on.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. godine.
Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je ovu procenu ranije ovog meseca.
