Protivnici dubokomorskog rudarenja su pretrpeli ozbiljan neuspeh u petak, kada nije postignut napredak ka međunarodnom moratorijumu na ovu praksu. Iako su se nadali da će se na sastanku Međunarodne uprave za morsko dno (ISA) u Kingstonu, Jamajka, raspraviti o nacrtu koji poziva na „dijalog“ o zaštiti morske sredine, nacrt nije napredovao nakon nedelju dana razgovora.
Delegacije iz Kine, Saudijske Arabije i grupa afričkih zemalja kritikovali su nacrt zbog nedostatka jasnoće i predložili su da odluke o zaštiti morskih staništa donosi Savet ISA, a ne puna skupština. Čileanski predstavnik Salvador Vega Telijas povukao je nacrt nakon što se suočio sa doslednim protivljenjem i odložio razgovore do jula 2025, što je takođe odbijeno.
Dubokomorsko rudarenje, koje se fokusira na ekstrakciju minerala ključnih za zelenu tranziciju, poput nikla, kobalta i bakra, uključuje struganje dna okeana u međunarodnim vodama. Iako se rudarenje još uvek nalazi u fazi istraživanja, ISA već godinama radi na pravilima za komercijalnu eksploataciju, sa planiranim usvajanjem kodeksa o rudarstvu za 2025. godinu.
Nekoliko nevladinih organizacija i naučnika upozorava na potencijalnu štetu dubokomorskog rudarenja, uključujući rizik za slabo istražena staništa, vrste važne za lanac ishrane i sposobnost okeana da apsorbuje ugljenik. S druge strane, zemlje poput Naurua, koje su sklopile istraživačke ugovore, nastavljaju sa planovima za eksploataciju mineralima bogatih „polimetalnih nodula“ u Pacifiku.
Više od 30 zemalja, uključujući Francusku, Kanadu, Čile, Brazil i Ujedinjeno Kraljevstvo, pozvalo je na moratorijum na dubokomorsko rudarenje. Nova studija sugeriše da ove kvržice proizvode kiseonik, što dodatno komplikuje situaciju.
Aktivistkinja iz organizacije Grinpis, Luiza Kason, naglasila je potrebu za većom hitnošću u donošenju odluka o moratorijumu, dok su nevladine organizacije pozdravile izbor Brazilke Letisije Karvaljo kao novu generalnu sekretarku ISA, očekujući promene u pristupu zaštiti dubokog mora.
