Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Denis Kučević izjavio je da predviđanja govore da bi do 2040. godine globalni promet veštačkog mesa i alternativa mesu (biljne zamene, jestivi insekti i dr.) trebalo da bude između 900 i 1000 milijardi dolara godišnje.
“U međuvremenu, tradicionalna i konvencionalna stočarska proizvodnja a sa njom i porodična farmerska gazdinstva na selu, izložena su nepravednim negativnim narativima, deklarisana kao „zagađivači“ i neracionalni „uništivači“. Otuda se imperativno i nameće isticanje značaja očuvanja tradicionalne domaće proizvodnje hrane, u dovoljnim količinama i kvalitetu, koju građani Republike Srbije zasigurno zaslužuju”, navodi Kučević.
Dodaje i da zagovornici “veštačkog” mesa tvrde da nije samo vazduh taj kojeg ugrožavaju krave, već se stočarstvo i proizvodnja mesa prikazuju i kao preveliki potrošač vode, jer kako tvrde za proizvodnju jednog kilograma goveđeg mesa potrebno je neverovatnih 16000 litara vode!
“Istina je da se u ovoj kalkulaciji za 1 kg mesa nalazi preko 93% kišnice, zbog čega je ta voda i nazvana „virtualna voda“, a odnosi se na kišnicu potrebnu za proizvodnju hrane za životinje. U ovom slučaju i obračunu, zapravo samo 3,6% vode pripada kvalitetu vode za piće. U tom smislu, i najveći broj rezultata istraživanja sa poznatih Svetskih univerziteta, saglastan je da se za proizvodnju 1kg mesa troši između 150 i 550l”, kaže Kućević i podseća da se za proizvodnju jednog mobilnog telefona troši preko 12000 litara vode, za jedne pantalone oko 10000 litara a za jedan automobil preko 150000 litara.
Profesor Kučević kaže i da kada je reč o uticaju crvenog mesa na zdravlje čoveka i pojavu bolesti, najnovija medicinska istraživanja (u toku 2022-2023 godine) sa velikog broja Svetskih instituta i univerziteta su odbacila tezu o negativnom uticaju mesa na pojavu bolesti i narušavanje zdravlja čoveka.
“Na drugoj strani, rezultati istraživanja FAO i ekspertskog tima WHO (Rim, 2023) o upotrebi veštačkog mesa ukazali su na 53 potencijalne opasnosti po ljudsko zdravlje (kontaminacija teškim metalima, mikroplastikom i nanoplastikom, alergenima itd). A grupa naučnika sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji je kroz svoje studije ukazala da je potencijal globalnog zagrevanja od proizvodnje veštačkog mesa iz ćelijskih kultura čak do 25 puta veći nego onaj kod tradicionalne proizvodnje goveđeg mesa”, objašnjava profesor i podseća da je zbog svega navedenog grupa izuzenih stručnjaka i naučnika odlučila da javnosti transparentno skrene pažnju osnivanjem i potpisivanjem tzv. „Dablinske deklaracije“.
Oni žele samo jedno – da se dalji razvoj animalne proizvodnje kreira isključivo na osnovu utemeljenih naučnih dokaza i standarda.
