Pripreme za prolećnu setvu su u punom jeku, a obaviće se na oko dva miliona hektara. Poljoprivrednici će posejati manje kukuruza i soje, dok je pšenica zauzela njihovo mesto. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da trenutne subvencije ne rešavaju probleme srpske poljoprivrede.
Pripreme za prolećnu setvu su u punom jeku, a obaviće se na oko dva miliona hektara. Poljoprivrednici će posejati manje kukuruza i soje, dok je pšenica zauzela njihovo mesto. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da trenutne subvencije ne rešavaju probleme srpske poljoprivrede.
Prolećna setva ove godine obuhvatiće oko dva miliona hektara zemljišta, a poljoprivrednici se suočavaju sa smanjenjem površina pod kukuruzom i sojom. Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, naglašava da je pšenica ove godine posejana na 15% većoj površini nego prošle godine, zbog njene otpornosti na sušu.
Galetin smatra da povećanje praga za subvencije po hektaru ne bi bilo rešenje za povećanje produktivnosti. On ističe da registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji broje oko 508.000, pri čemu gazdinstva sa više od 100 hektara čine samo 0,3% ukupnog broja, ali obrađuju 17% zemljišta.
Trenutno se iz agrarnog budžeta izdvaja oko 35 milijardi dinara za subvencije po hektaru. Galetin upozorava da bi uključivanje velikih gazdinstava u subvencije moglo smanjiti iznos po hektaru sa 18.000 na 14.000 dinara, što ne bi rešilo postojeće probleme.
On naglašava da veliki proizvođači imaju lakši pristup kapitalu i tržištu, što im daje prednost u odnosu na male proizvođače. Galetin smatra da mali proizvođači nemaju iste perspektive kao veliki.
Prema procenama američkog Ministarstva poljoprivrede, očekuje se manja proizvodnja kukuruza i pšenice u odnosu na tražnju. Galetin upozorava da bi to moglo dovesti do najnižih zaliha u poslednjih 10 godina, što će uticati na rast cena na svetskom tržištu.
Ove godine Srbija je posejala pšenicu na više od 600.000 hektara, dok će pod kukuruzom biti više od 900.000 hektara. Takođe, pod suncokretom će biti oko 250.000, sojom 200.000, a šećernom repom 45.000 hektara obradivog zemljišta.
