„O ovoj reformi više nema diskusije… Ovo je kompromis koji smo predložili nakon što smo saslušali organizacije poslodavaca i sindikata, nakon razmene stavova sa raznim poslaničkim grupama“, rekao je Born.
Istovremeno, šefica francuske vlade je dodala da je otvorena za debatu u parlamentu o boljem korišćenju „obrazovnih” i „porodiljskih” odsustava koje žene dobijaju tokom karijere.
„Danas ima mnogo žena koje ne mogu da ih koriste u punoj meri, trenutno analiziramo situaciju ovih žena koje… sutra ih možda neće koristiti u punoj meri, tako da je ova analiza u toku“, dodala je ona.
Francuski parlament u ponedeljak počinje razmatranje projekta penzione reforme na odboru, kao i sedam hiljada amandmana na njega.
Plan francuske vlade predviđa postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje za tri meseca svake godine kako bi se dostigao cilj od 64 godine do 2030. godine, umesto sadašnjih 62. Francuska vlada je ranije planirala da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina. Osim toga, od 2027. godine – osam godina ranije nego što je ranije planirano – biće potrebno minimalno 43 godine staža za primanje pune penzije.
Pokazalo se da je predložena penziona reforma bila krajnje nepopularna među Francuzima uopšte, a posebno među sindikatima. Ovi potonji su ogorčeni što se time narušavaju zakonska prava radnika i umesto podizanja starosne granice za odlazak u penziju, predlažu dodatni porez na bogatstvo ili povećanje doprinosa poslodavaca koji idu za finansiranje penzija.
Remont penzionog sistema bila je ključna reforma francuskog predsednika Emanuela Makrona, uz koju je prvi put izabran 2017. godine. On je to objasnio potrebom da se smanji deficit penzijskog budžeta, jer je stopa zaposlenosti u Francuskoj među 60-64-godišnjacima jedna od najnižih među vodećim industrijskim zemljama.
