Savetnik kaže da evropske nacije nabavljaju fosilna goriva u inostranstvu, ali ne uspevaju da pomognu zemljama u razvoju.
Evropske vlade su optužene da nastoje da iskoriste rezerve fosilnih goriva u zemljama u razvoju, a da nisu uspele da im pomognu da se izbore sa klimatskom krizom.
Kampanji su iznijeli optužbu kada je najnovija runda klimatskih pregovora UN-a završila u pat poziciji u četvrtak uveče u Bonu u Njemačkoj.
Nekoliko zemalja je napravilo planove za oštrije smanjenje emisija koje su obećali u novembru na samitu Cop26 u Glazgovu u Škotskoj, a finansije i pomoć siromašnim zemljama da se prilagode uticajima klimatskog sloma još uvek nedostaju.
Kako zemlje izaberu da reaguju na rat u Ukrajini i na rastuće cene energije – povećanjem obnovljivih izvora energije i poboljšanjem energetske efikasnosti, kao što je savetovala Međunarodna agencija za energiju, ili traženjem svežih izvora fosilnih goriva – biće odlučujuće u određivanju da li će svet uspeva da ostane unutar praga od 1,5C (cilj ograničavanja globalnog grejanja na 1,5C iznad predindustrijskih nivoa).
Neke zemlje članice EU, uključujući Nemačku, prave planove za proširenje uvoza fosilnih goriva kako bi zamenile ogromne količine gasa koji Evropa trenutno kupuje od Rusije, što podstiče ratnu mašinu Vladimira Putina.
Ali Hardžit Sing, viši savetnik za klimatske uticaje u Climate Action Netvork International, rekao je da je „licemerno“ za Nemačku i druge da „nabavljaju nova fosilna goriva u inostranstvu dok uskraćuju podršku zemljama u razvoju od klimatskih izazvanih superoluja i porasta mora“.
Rejčel Rouz Džekson, direktorka klimatskih istraživanja i politike u kompaniji Corporate Accountabiliti, istakla je da je ovo 30. godišnjica potpisivanja Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). „Trideset godina kasnije, globalne severne zemlje su još uvek opasno zavisne od fosilnih goriva. Dok govore o „održavanju 1,5 u životu“, oni ne uspevaju u monumentalnim razmerama da smanje sopstvenu upotrebu fosilnih goriva.
Kjara Martineli, direktorka Climate Action Netvork Europe, rekla je: „Evropske zemlje hitno moraju masovno da pojačaju svoje klimatske i energetske ciljeve, umesto da istiskuju naftu i gas iz Rusije onima iz zemalja u razvoju, dodatno ih zaključavajući u fosilna goriva. To je ono što klimatski lider treba da uradi.“
Zemlje u razvoju u Bonu su izrazile zabrinutost zbog toga što su bogate zemlje bile spore u predlaganju obaveza o „gubicima i šteti“, terminu za uticaje klimatske krize koji su previše ozbiljni da bi se mogli prilagoditi. Oni žele mehanizam finansiranja koji bi pomogao njihovim društvima i ekonomijama da se oporave, ali do sada je malo napretka po tom pitanju.
Alden Majer, viši saradnik u E3G thinktanku, rekao je da G7 mora da istupi sa planovima finansiranja kako bi pomogla siromašnim zemljama da se izbore sa uticajima klimatske krize kada se ovog meseca sastane u Nemačkoj.
„Lideri G7 moraju odgovoriti na jasan poziv zemalja u razvoju da naglo povećaju finansije za gubitke i štete i trebalo bi da upute svoje ministre finansija da razviju konkretne prijedloge o tome kako da ispune svoje obećanje dato prošlog decembra da pomognu ‘prebaciti trilione’ za dekarbonizacija zemlje u razvoju“, rekao je on.
UN su saopštile da je obavljen važan tehnički posao na konferenciji u Bonu 6-16. juna. Prvi koraci su preduzeti na „globalnom pregledu“, koji je predviđen Pariskim sporazumom iz 2015. kao način da se preispita globalni napredak ka cilju od 1,5C.
Konferencija u Bonu, poznata kao međusesija za godišnju konferenciju partijskih sastanaka u skladu sa UNFCCC, matičnim ugovorom Pariskog sporazuma iz 2015, imala je za cilj da obezbedi most između Cop26 i ovogodišnjeg Cop27 u Šarm el Šeiku, Egipat.
Patricia Espinosa, izvršni sekretar UNFCCC-a i najviši svetski zvaničnik za klimatsku krizu, rekla je: „Iako je preostalo mnogo posla, stranke su postigle napredak u nekoliko tehničkih oblasti ovde u Bonu. Takvi koraci su ključni deo pregovora i važni za postizanje naših opštih ciljeva.
„Svet se približava opštem pomaku ka primeni Pariskog sporazuma. Glavne političke odluke, posebno o finansiranju gubitaka i štete, moraju biti donete na Cop27. Sada moramo da osiguramo da će Šarm el Šeik zaista biti mesto gde će se važna obećanja iz Pariskog sporazuma pretvoriti u stvarnost.
Ovo je bila Espinoza poslednja konferencija UN o klimi, jer će 15. jula završiti svoj drugi trogodišnji mandat. U sali je usledila emotivna počast delegata.
Delegati na konferenciji odali su priznanje i novim naučnim izveštajima koje je ove godine predstavio Međuvladin panel za klimatske promene. Espinosi je na završnoj sednici pregovora uručena majica sa sloganom „Nauka ne pregovara“.
