Parlament do sada nije mogao da se dogovori o nasledniku u toj ulozi, koji ima moć da potpisuje zakone, imenuje nove premijere i vladine formacije sa zelenim svetlom pre nego što o njima izglasa parlament.
Kao i tokom više od polovine Aounovog vremena na funkciji, Libanom trenutno upravlja privremeni kabinet, jer mandatar šest meseci pokušava da formira vladu.
Desetine pristalica okupilo se u palati Baabda da se oprosti od Auna, noseći narandžastu boju koja je povezana sa njegovom strankom Slobodnog patriotskog pokreta i noseći njegove portrete kao predsednika i od pre decenija kada je služio kao komandant vojske.
Jedan 73-godišnji muškarac u vojnoj uniformi koju je nosio dok je služio pod Aunom u građanskom ratu rekao je za Rojters da bi voleo da Aun ima još tri godine na funkciji.
Therese Iounes, 16-godišnjakinja koja je došla sa drugim tinejdžerima, rekla je da je podržavala Aouna od svoje osme godine i da je tužna što ga vidi.
„Da sam imao 18 godina, napustio bih zemlju. Nema više Libana posle Mišela Auna“, rekao je Juns.
Aun je ličnost koja izaziva duboke podele, obožavaju ga mnogi hrišćani koji su ga videli kao svog branioca u libanskom sektaškom sistemu, ali ga kritičari optužuju da omogućava korupciju i pomaže oružanoj grupi Hezbolah da stekne uticaj.
Aun je obezbedio predsedništvo 2016. godine, a podržali su ga i Hezbolah i rivalski maronitski hrišćanski političar Samir Geagea u dogovoru koji je tada vodećeg sunitskog političara Saada al-Haririja vratio na mesto premijera.
Šestogodišnji mandat koji je usledio pokazao je da se libanska vojska bori protiv islamističkih militanata na sirijskoj granici 2017. uz pomoć Hezbolaha, novi izborni zakon usvojen 2018. i vrhunske energetske kompanije počele su istražna bušenja u blokovima na moru 2020.
U svojoj poslednjoj nedelji boravka u palati, potpisao je ugovor uz posredovanje SAD o ocrtavanju južne pomorske granice Libana sa Izraelom.
Njegovi fanovi su pozdravili ta dostignuća, ali njegovi kritičari kažu da ti skromni uspesi blede u poređenju sa finansijskim krahom 2019, koji je gurnuo više od 80% stanovništva u siromaštvo i podstakao rasprostranjene antivladine proteste.
Aounov mandat obeležila je i ogromna eksplozija u luci u Bejrutu 2020. godine u kojoj je poginulo više od 220 ljudi. Aun je kasnije rekao da je znao za hemikalije koje su tamo uskladištene i dao je fajl drugim vlastima da preduzmu mere. Porodice žrtava rekle su da je trebalo da učini više.
On je Rojtersu u intervjuu u subotu rekao da njegova predsednička ovlašćenja nisu dovoljno široka da se pozabavi ekonomskom krizom.
„Bio je daleko najgori predsednik u istoriji Libana“, rekao je Mišel Meuči, advokat i otac. „Više volim prazninu u predsedništvu nego on.
Aounov put ka predsedništvu počeo je u građanskom ratu 1975-1990, tokom kojeg je služio kao komandant libanske vojske i šef jedne od dve rivalske vlade.
Vratio se u Bejrut nakon 15 godina u egzilu, nakon što su se sirijske snage povukle pod međunarodnim pritiskom nakon ubistva bivšeg premijera Rafika al-Haririja 2005. godine.
FPM je 2006. godine formirao savez sa Hezbolahom, koji je toj oružanoj grupi pružio važnu hrišćansku podršku.
U svom intervjuu za Rojters, Aun je pripisao Hezbolahu njegovu „korisnu“ ulogu u delovanju „odvraćanja“ od bilo kakvih izraelskih napada tokom pregovora o pomorskoj granici.
On je rekao da njegov odlazak u nedelju, dan pre nego što mu zvanično prestane mandat, nije kraj njegove političke karijere.
