Količina prašine u vazduhu se neznatno smanjila 2023. godine, saopštile su Ujedinjene nacije u petak, upozoravajući da loše upravljanje životnom sredinom podstiče peščane i prašne oluje.
Agencija UN-a za vremenske prilike i klimu pozvala je na veću budnost u suočavanju sa klimatskim promenama, jer suva površina tla dovodi do veće količine prašine koja se prenosi vetrom.
„Svake godine oko 2.000 miliona tona prašine uđe u atmosferu, zamračujući nebo i šteteći kvalitetu vazduha u regionima koji mogu biti udaljeni hiljadama kilometara, i utičući na ekonomije, ekosisteme, vreme i klimu“, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO). izveštaj.
Koncentracije prašine na površini u 2023. bile su nešto niže u proseku nego 2022. godine, zbog smanjenih emisija prašine iz regiona uključujući Severnu Afriku, Arapsko poluostrvo, Iransku visoravan, severnu Indiju, centralnu Australiju i severozapadnu Kinu, saopštio je SMO.
Međutim, prosečne koncentracije su bile veće u zapadnoj centralnoj Aziji, severnoj i centralnoj Kini i južnoj Mongoliji.
Najjača oluja prašine ove godine zahvatila je Mongoliju u martu 2023. godine, zahvativši više od četiri miliona kvadratnih kilometara (1,5 miliona kvadratnih milja), uključujući nekoliko provincija u Kini, navodi SMO u svom godišnjem Biltenu o vazdušnoj prašini.
„To je izazvalo dramatičan pad kvaliteta vazduha, sa koncentracijama PM10 (čestica prečnika manjeg od 10 mikrometara) u nekim oblastima koje su prelazile 9.000 mikrograma po kubnom metru.
„To je smanjilo vidljivost na manje od 500 metara u delovima Pekinga i dovelo do značajnih poremećaja u transportu i svakodnevnom životu, naglašavajući potrebu za efikasnim sistemima upozorenja.
Površinska koncentracija prašine dostigla je vrhunac u delovima Čada, u proseku od 800 do 1.100 mikrograma po kubnom metru.
Prašina se može prenositi vetrom na velike udaljenosti. Iako je uglavnom prirodni fenomen, ljudska aktivnost takođe izaziva oluje prašine.
„Moramo da budemo oprezni u suočavanju sa kontinuiranom degradacijom životne sredine i sadašnjim i budućim klimatskim promenama“, rekla je šef SMO Selest Saulo.
„Naučni dokazi pokazuju da ljudske aktivnosti utiču na peščane i prašne oluje. Na primer, više temperature, suša i veće isparavanje dovode do niže vlage u zemljištu.
„U kombinaciji sa lošim upravljanjem zemljištem, ovo je pogodno za više peščanih i prašnih oluja.“
SMO je rekao da ima nekih pozitivnih efekata na prašinu koja se prenosi preko okeana.
Navodi se nova studija koja je zaključila da se saharska prašina taloži u Atlantskom okeanu, tako što obezbeđuje gvožđe, fosfor i elemente koji pogoduju rastu fitoplanktona.
Agencija je takođe rekla da su se tačnost praćenja i predviđanja poboljšala poslednjih godina, posebno kroz sistem koji je prvi put uspostavljen 2007.
12. jula obeležava se Međunarodni dan borbe protiv peščanih i prašnih oluja.
