U centru pustog i hladnog stadiona Plaza Meksiko, mladi matador podiže crveni plašt i skače udesno kada ga napadne – ne bik, već glava bika na kolicima.
Kolega koji je urlao gura spravu na točkovima da unese malo realizma u trening u iščekivanju povratka borbe bikova u Meksiko Siti.
Tradicionalni spektakl zadobio je kritičan udarac kada ga je sudija zabranio u gradu u junu 2022. Sada kada je Vrhovni sud pravde zemlje poništio zabranu, glavni grad u kojem se nalazi najveći ring za borbu bikova na svetu planira da bude domaćin „fiesta brava” događaji još jednom.
„Saznanje da je san još bliže gura me dalje“, rekao je Huan Esteban Arboleda Gomez, ambiciozni borac sa tokovima, ili „novilero“, iz Kolumbije koji se preselio u meksičku prestonicu da nastavi karijeru koju je odložila zabrana nižeg suda na neodređeno vreme.
Arboleda Gomez, koji je profesionalno poznat kao Huan Gomez „Dinastija“, je među hiljadama ljudi koji su se borili da sastave kraj s krajem u poslednjih godinu i po dana. Za njih, kao i za obožavatelje, prošlomesečna presuda višeg suda bila je izvor olakšanja i slavlja.
Još nisu objavljeni datumi za nove borbe bikova. Ali njihov očekivani nastavak na Plaza Mekico obnovio je brige aktivista za prava životinja. Pauza je nastala zbog pravne žalbe koju je podnela organizacija Justicia Justa, koja je tvrdila da su borbe bikova stvorile nezdravo okruženje izlažući stanovnike Meksiko Sitija nasilju i okrutnosti prema životinjama.
Zalaganje Justicije Juste da okonča kontroverzni sport u Meksiku, gde je cvetao više od 500 godina, deo je globalnog pokreta. Iako se takve tuče održavaju u većem delu zemlje, one su i dalje blokirane sudskim merama u državama Sinaloa, Gerero, Koavila i Kintana Ro, kao i u zapadnom gradu Gvadalahara.
Horhe Gavinjo, član Kongresa Meksiko Sitija koji je bezuspešno podsticao tri lokalne mere protiv borbi bikova, rekao je da smatra da je ukidanje sudske zabrane udarom za prava životinja, ali je rekao da radi sa drugim grupama na iznošenju novih apela za zaustavljanje ove prakse .
„Veoma je komplikovano, ali nas ne obeshrabruje jer ćemo pre ili kasnije ostvariti ono što smo zacrtali. Ovo je nepovratno“, rekao je Gavinjo. Primetio je da „festivali borbe bikova imaju sve manje sledbenika“ jer su ljudi naučili da prepoznaju bol drugih živih stvorenja.
Globalno, oko 180.000 bikova je ubijeno u borbama bikova svake godine, a još više ih je ubijeno ili povređeno u povezanim događajima kao što su zabave sa bikovima, prema Humane Societi International. Organizacija tvrdi da „bikovi pate od dugotrajne smrti u areni za borbu s bikovima, oslabljeni i izmučeni i fizički i psihički“.
Istovremeno, borbe s bikovima stvaraju 80.000 direktnih poslova i 146.000 indirektnih poslova širom zemlje, prema podacima Nacionalne asocijacije uzgajivača borbenih bikova u Meksiku. Sve u svemu, industrija generiše oko 400 miliona dolara godišnje. Masivni ring za borbu s bikovima Meksiko Sitija, Plaza Mekico, smatra se katedralom meksičke borbe bikova i jedna je od tri glavne arene u svetu zajedno sa Las Ventasom u Madridu i La Maestranzom u španskom gradu Sevilji.
Protiv zabrane borbe s bikovima kritikovali su fanovi poput Danijela Salinasa, 63-godišnjeg pisca čije je delo dokumentovalo više od 70 godina istorije na Plaza Meksiku. Nedavno je posmatrao prazan trg, koji bi u svoje vreme tutnjao uz poklič „Ole!“ zvoni sa nekih 40.000 ljudi na tribinama visokim 50 stopa. Rekao je da ga je, nakon što je kao dete gledao borbe, pogodila pustoš čuvenog ringa.
„Da su vam oduzeli pravo da dođete, pa, istina je da osećate da vam je sloboda ograničena“, rekao je Salinas.
Četiri člana veća Vrhovnog suda donela su jednoglasno odluku u odluci od 6. decembra, u kojoj se navodi da organizacija koja je pokrenula slučaj nije dokazala da su tuče izazvale „neposrednu i nepopravljivu štetu“. Panel je takođe smatrao da zabrana borbi bikova ograničava prava ljudi povezanih sa industrijom.