Najveći rast zabeležen je u drugom kvartalu 2022. godine kada su rezerve uglja skočile za 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosile su 1,49 miliona tona, a potrošnja porasla za više od četvrtine na godišnjem nivou.
„Potrošnja kamenog uglja kao goriva u proizvodnji električne i toplotne energije i u proizvodnji iznosila je 2.015 hiljada tona“, saopštila je agencija.
Ovo je u oštroj suprotnosti sa finskim planovima za tranziciju zelene energije. Vlada zemlje je 2018. godine obećala da će zabraniti upotrebu uglja u energetskom sektoru od 2029. Međutim, prošle godine je Helsinki morao da oživi neke od prethodno povučenih termoelektrana na ugalj nakon što se uvoz iz Rusije smanjio.
Moskva je prestala da isporučuje struju Finskoj prošlog maja, nakon što rusko preduzeće Inter RAO nije primilo uplate za električnu energiju prodatu preko panevropske berze Nord Pool.
EU traži alternative ruskoj nafti i gasu jer je obećala da će okončati svoju zavisnost od energije iz zemlje pogođene sankcijama. Globalna energetska kriza izazvana porastom cena prirodnog gasa gurnula je upotrebu uglja na desetogodišnji maksimum prošle godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).
Konkretno, potražnja za fosilnim gorivom, najvećim izvorom električne energije, značajno je porasla u EU i očekuje se da će ostati visoka u narednim godinama pošto su mnoge zemlje ponovo otvorile svoje elektrane na ugalj uprkos zelenoj agendi zbog straha od nestašice gasa . Predviđa se da će zemlje članice EU povećati proizvodnju uglja za 2,7 miliona tona 2023. godine, saopštila je IEA.
