Porodica francuskog istraživača koji je poginuo u podvodnoj imploziji podnela je tužbu od više od 50 miliona dolara, rekavši da je posada doživela „teror i duševnu bol“ pre katastrofe i optužujući operatera podmornice za veliki nemar.
Pol-Anri Nargeolet je bio među petoro ljudi koji su poginuli kada je podmornica Titan implodirala tokom putovanja do čuvene olupine Titanika u severnom Atlantiku u junu 2023. Niko nije preživeo putovanje na eksperimentalnoj podmornici u vlasništvu OceanGate, kompanije u državi Vašington koji je od tada obustavio rad.
Poznat kao „Mr. Titanik“, Nargeolet je učestvovao u 37 ronjenja do lokacije Titanika, najviše od svih ronilaca na svetu, prema tužbi. Smatran je jednim od ljudi koji najviše poznaju čuvenu olupinu na svetu. Advokati njegovog imanja rekli su u saopštenju poslatom e-poštom da je „podmornica osuđena na propast“ imala „problematičnu istoriju“ i da OceanGate nije otkrio ključne činjenice o brodu i njegovoj izdržljivosti.
Prema tužbi, Titan je „ispustio težinu“ oko 90 minuta nakon ronjenja, što ukazuje da je tim prekinuo ili pokušao da prekine zaron.
„Iako tačan uzrok neuspeha možda nikada neće biti utvrđen, stručnjaci se slažu da bi posada Titana tačno shvatila šta se dešava“, navodi se u tužbi. „Zdrav razum nalaže da je posada bila svesna da će umreti, pre nego što je umrla.
U tužbi se dalje kaže: „Posada je možda čula kako pucketanje karbonskih vlakana postaje sve intenzivnije kako je težina vode pritiskala Titanov trup. Posada je izgubila komunikaciju, a možda i struju. Po mišljenju stručnjaka, oni bi nastavili da se spuštaju, potpuno svesni nepovratnih kvarova broda, doživljavajući teror i mentalnu patnju pre nego što je Titan konačno implodirao.
Portparol OceanGatea odbio je da komentariše tužbu, koja je podneta u utorak u okrugu King u Vašingtonu. Tužba opisuje Nargeolet kao zaposlenog u OceanGate-u i člana posade na Titanu.
U tužbi se takođe kritikuje Titanov „moderni, bežični elektronski sistem i navodi se da nijedan od kontrolera, kontrola ili merača ne bi radio bez stalnog izvora energije i bežičnog signala.
„U tužbi se dalje navodi da iako je OceanGate odredio Nargeoleta da bude član posade broda, mnoge pojedinosti o manama i nedostacima broda nisu otkrivene i da su namerno prikrivene“, advokati, Buzbee Lav Firma iz Hjustona u Teksasu, navodi se u svom saopštenju.
Toni Bazbi, jedan od advokata na ovom slučaju, rekao je da je jedan od ciljeva tužbe da se „porodici dobiju odgovori o tome kako se tačno ovo dogodilo, ko je sve bio umešan i kako su oni koji su umešani mogli da dozvole da se to dogodi.
Posle katastrofe je izražena zabrinutost da li je Titan osuđen na propast zbog svog nekonvencionalnog dizajna i odbijanja njegovog tvorca da se podvrgne nezavisnim proverama koje su standardne u industriji. Njegova implozija je takođe pokrenula pitanja o održivosti i budućnosti privatnog istraživanja dubokog mora.
Američka obalska straža brzo je sazvala istragu na visokom nivou, koja je u toku. Ključna javna rasprava koja je deo istrage zakazana je za septembar.
Titan je poslednji put zaronio 18. juna 2023, u nedelju ujutro, i izgubio je kontakt sa svojim brodom za podršku oko dva sata kasnije. Posle misije potrage i spasavanja koja je privukla pažnju širom sveta, olupina Titana pronađena je na dnu okeana oko 300 metara od pramca Titanika, oko 700 kilometara južno od St. Nevfoundland.
Izvršni direktor i suosnivač OceanGate-a Stockton Rush upravljao je Titanom kada je eksplodirao. Pored Raša i Nargeoleta, u imploziji su poginuli britanski avanturista Hamiš Harding i dva člana ugledne pakistanske porodice, Šahzada Davud i njegov sin Suleman Davud.
Kompanija koja poseduje prava na spasavanje Titanika je usred svog prvog putovanja do mesta olupine posle nekoliko godina. Prošlog meseca, RMS Titanic Inc., firma sa sedištem u Džordžiji, pokrenula je svoju prvu ekspediciju na lokaciju od 2010. godine iz Providensa, Roud Ajlend.
Nargeolet je bio direktor podvodnog istraživanja za RMS Titanic. Jedna od ekspedicija koje je Nargeolet preduzeo bila je prva poseta Titaniku 1987. godine, ubrzo nakon što je otkrivena njegova lokacija, navodi se u tužbi. Advokati njegovog imanja opisali su ga kao iskusnog veterana podvodnog istraživanja koji ne bi učestvovao u ekspediciji Titan da je kompanija bila transparentnija.
U tužbi se za imploziju okrivljuje „uporna nemarnost, nesmotrenost i nemar“ Oušnejta, Raša i drugih.
„Pokojni Nargeolet je možda umro radeći ono što je voleo da radi, ali njegova smrt — i smrt ostalih članova posade Titana — bila je pogrešna“, navodi se u tužbi.
