Prirodne katastrofe povezane s klimatskim promenama, kao što su kiša, suša i uragani, dovode do problema u pristupu čistoj vodi što se smatra glavnim razlogom za porast slučajeva kolere.
Siromaštvo i sukobi su takođe među ostalim faktorima koji dovode do širenja kolere više nego ikada, prema međunarodnim organizacijama.
Dvadeset šest država prijavilo je epidemiju kolere samo u prvih devet meseci 2022. godine, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Od 2017. do 2021. godine manje od 20 zemalja prijavilo je epidemiju kolere.
„Prosečna stopa smrtnosti prijavljena u 2021. gotovo se utrostručila u odnosu na pet prethodnih godina“, rekao je Filip Barboza, koji vodi Odeljenje SZO za koleru i epidemijske dijareje.
Kolera je zarazna bolest tankog creva koju uzrokuje bakterija vibrio cholerae. Bolest se širi konzumiranjem zagađene vode, morskih rakova, školjki i riba te druge hrane zagađene izlučevinama zaraženih ljudi.
Kolera predstavlja veći rizik za poplavama pogođene Haiti i Pakistan, ratom razorenu Siriju i susednu državu Liban.
SZO i partneri stvorili su međunarodnu zalihu vakcina protiv kolere, a prošle godine isporučeno je 27 miliona doza.
SZO navodi da se epidemija kolere može sprečiti obezbeđivanjem pristupa čistoj vodi i osnovnim sanitarnim i higijenskim uslovima. Potreban je i pojačan nadzor, pristup zdravstvenoj zaštiti i efektivno angažovanje zajednica.
