Poljske vlasti će sutra ukinuti vanredno stanje proglašeno u oblasti duž granice koje je do sada sprečavalo novinare, aktiviste za ljudska prava i druge da budu svedoci krize tih prava.
Najmanje 20 migranata je umrlo u smrznutim šumama i močvarama u toj oblasti.
Poljska je otvarila kapije za milione Ukrajinaca koji beže od ruske invazije ali je za to vreme uveliko gradila zid visok 5,5 metara duž 186 kilometara njene severne granice sa Belorusijom kako bi sprečila ulazak migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Aktivisti za ljudska prava ukazuju na dvostruke standarde u tetiranju susednih ukrajinskih izbeglica, koji su uglavnom hrišćani, žene i belci, i onih sa dalekog Bliskog istoka i Afrike, koji su u većinom muslimani i muškarci.
Belorusija nikada ranije nije bila ključna migraciona ruta ka EU sve dok njen predsednik Aleksandar Lukašenko nije počeo da ohrabruje potencijalne tražioce azila na Bliskom istoku da doputuju u Minsk.
Ubrzo su ljudi iz Sirije, Iraka, Jemena, Avganistana i afričkih zemalja pohrlili na istočnu granicu EU, ulazeći u Poljsku i susedne Litvanije i Letoniju. Lideri EU optužili su Lukašenka da vodi „hibridni rat“ kako bi se osvetio za sankcija koje mu je blok uveo.
Iako je migracija usporila tokom zime, ljudi su nastavili sa pokušajima da udju u EU preko Poljske, put koji se smatra manje opasnim od prelaska Sredozemnog mora u kome su se mnogi udavili proteklih godina, rekao je Gebert.
U izveštaju o ljudskim pravima ovog meseca (Human Rights Watch) se navodi da Poljska „nezakonito, a ponekad i nasilno, vraća migrante i tražioce azila nazad u Belorusiju, gde se suočavaju sa ozbiljnim zlostavljanjima, uključujući premlaćivanje i silovanje od strane granične straže i drugih bezbednosnih snaga“.
