Poljska je odustala od veta na sporazum sa samita EU, otvarajući put za paket finansiranja Ukrajine

Poljska je odustala od veta na sporazum sa samita EU, otvarajući put za paket finansiranja Ukrajine

Poljska je na samitu EU u četvrtak povukla svoje prigovore na minimalni porez na dobit preduzeća, deblokirajući čitav paket povezanih sporazuma koji uključuje 18 milijardi evra (19,16 milijardi dolara) za finansiranje Ukrajine 2023. godine, saopštile su diplomate.

Lideri su na samitu u Briselu, na kraju burne godine, u kojoj je EU bila bliska da podrži Ukrajinu nakon ruske invazije, bila zadržana na nekoliko frontova, ali i često se bore da dogovore koliki pritisak da izvrše na Moskvu.

Diplomate su rekli da je Poljska zaslepila kolege iz EU koji nisu očekivali njen prigovor na pažljivo ispregovarani paket, ali je veto Varšave sada odbačen. „Postoji dogovor“, rekao je jedan.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije se obratio liderima video-linkom i pozvao ih da odobre pomoć koja je njegovoj zemlji potrebna skoro 10 meseci od početka rata.

„Veoma vas molim da osigurate da naša borba za mir za Ukrajinu i za celu Evropu ne zavisi od nesporazuma i kontroverzi između nekih država članica EU“, rekao je on.

Lideri EU takođe su bili spremni da učine još jedan pritisak na dogovoru o devetom paketu sankcija Rusiji.

Svaka odluka zahteva jednoglasnost, a ruski jastrebovi EU, Poljska i Litvanija, upozorili su da bi predloženi izuzeci za bezbednost hrane mogli da donesu korist ruskim oligarsima u poslu sa đubrivima.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da je važno da sankcije budu što jače. „Pomalo smo zabrinuti zbog pokušaja slabljenja sankcija pod okriljem bezbednosti hrane“, rekao je on.

Lideri, od kojih se nije očekivalo da će voditi detaljne razgovore o borbi EU da se dogovori o gornjoj granici cene prirodnog gasa, umesto toga su zadužili svoje ministre da to učine kada se ponovo sastanu u ponedeljak, rekle su diplomate.

U međuvremenu, sa smanjenim grejanjem u zgradama EU kao deo mera za uštedu energije, neki lideri EU su viđeni kako drhte.

Razdvojeni oko toga kako reagovati na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) – poreske olakšice za zelenu energiju u vrednosti od 430 milijardi dolara – zadužili su izvršnu komisiju EU da početkom sledeće godine da predloge za podršku industriji bloka.

Siromašnije zemlje EU žele koordinisan odgovor i upozorile su bogatije zemlje članice poput Nemačke da ne podržavaju svoje industrije bez pokazanja solidarnosti sa ostatkom bloka.

„Danas vidimo da zemlje prečesto pokušavaju da same instaliraju šeme. To pomalo liči na igru najdubljeg džepa“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru.

Samit je takođe bio u senci korupcionaškog skandala koji je potresao Evropski parlament.

Nakon što su belgijski tužioci optužili Evu Kaili, grčku članicu Veća EU, i još tri osobe za primanje mita od Katara, domaćina Svetskog prvenstva, šef Evropskog parlamenta Roberta Metsola rekla je da skupština „nije na prodaju“.

Ona je rekla da će kuća imati detaljan pregled načina na koji se bavi trećim zemljama i da će ojačati sisteme uzbunjivača. Katar i Kaili su negirali bilo kakvu nepravdu.