Broj žrtava razornih poplava u libijskom gradu Derna ne prestaje da raste. Međunarodne organizacije upozoravaju da zemlji preti humanitarna katastrofa, a lekari upozoravaju da su bolnice pune, da su se podzemne vode pomešale sa vodom u kojoj se nalaze tela, mrtve životinje, kanalizacija i hemijske supstance. Lokalne vlasti planiraju izolaciju delova Derne zbog širenja bolesti.
Dok izvlače tela svojih sugrađana iz ruševina i blata, stanovnici se i dalje prisećaju momenta kada su dve brane pukle i kada je voda zbrisala njihov grad.
„Čuo sam veliku eksploziju, koju je pratio zemljotres i voda je poletela. Bilo mi je jasno da su u pitanju brane. Vikao sam ljudima da se penju što više mogu, a ubrzo je voda došla i do mene. Automobili su bili prevrnuti i plivali su svuda oko nas“, priča jedan Libijac.
„Voda je bila do ove crte. Da sam bio ovde, bila bi mi preko glave. Sve je popadalo. Kada smo došli po stvari, videli smo blato koje je prekrilo sve“, navodi drugi.
Broj žrtava je premašio deset hiljada, a veruje se da će premašiti 20 hiljada, imajući u vidu broj nestalih, ali i veličinu delova grada koje je voda uništila.
„Kuće, automobili, sve je uništeno. Izgubili smo decu i komšije. Dvoje mojih rođaka su nestali – jedan je pronađen, dok se za drugim još traga“, navodi građanin Libije.
Oni koji su život izgubili sahranjuju se u masovnim grobnicama, iako humantirne organiazcije upozoravju da bi to moglo da pruzrokuje veliku duševnu bol ljudi i širenje zaraze ako se grobnice nalaze blizu vode. Lekari upozoravaju da su bolnice pune, a da su se podzemne vode pomešale sa sa vodom u kojoj se nalaze tela, mrtve životinje, kanalizacija i hemijske supstance.
Kako bi kontrolisale situaciju, lokalne vlasti planiraju izolaciju istočnog libijskog grada Derna.
„Postoji mogućnost da ćemo izolovati pojedine delove u Derni jer strahujemo da bi moglo da dođe do širenja bolesti. To su preventivne mere koje ćemo početi da sprovodimo. Ne želimo da ljuid budu zabrinuti jer je ovo mera predostoržnosti koju preduzimamo kako bismo osigurali bezbednost ljudi“, naveo je premijer istočne administracije u Libiji Osama Hamad.
A bezbednost brana nije bila na prvom mestu za istočnu libijsku vladu. Stručnjaci navode da su dve brane, koje je gradila jedan jugoslovenska kompanija sedamdesetih godina, pukle usled velike količine vode jer decenijama nisu održavane. Neki podaci pokazuju da je poslednji remont rađen još 2002. godine.
„Istraga se odnosi na fondove koji su postojali za održavanje brane i koji je trebalo da minimizuju mogućnost da one popuste. Istraga je u toku i vodi je javno tužilaštvo. Ono šzo za sada možemo da kažemo je da će se istraga odnositi na lokalne vlasti, kao i na vladine zvaničnike. Trebalo bi da utvrdi da li je bilo zanemarivanja kda je reč o održavanju brana. Želim da jasno stavim do znanja da ćemo preduzeti striktne i oštre mere čim se istraga završi, a nećemo izbegavati da imenujemo one koji su za ovo odgovorni“, naveo je.
Istragu i utvrđivanje odgovornosti dodatno otežava politička situacija u Libiji. Zemlja je godinama podeljena između dve vlade – jedna koja kontorliše istočni deo zemlje i dobija podršku od Rusije i druge, koja ima kontrolu nad zapadnim delom Libije.