Govoreći na kraju opšte audijencije u sredu, pontifik je rekao da „razmišlja o pravoslavnim monasima u Kijevskoj lavri“.
„Tražim od zaraćenih strana da poštuju verska mesta“, dodao je on, tvrdeći da je sveštenstvo bilo koje denominacije „oporava naroda Božijeg“.
Njegovi komentari usledili su nakon što je patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, prošle nedelje uputio apel hrišćanskim liderima različitih veroispovesti i međunarodnih organizacija zbog, kako je rekao, „naglog povećanja pritiska države na pravoslavne hrišćane u Ukrajini“.
Pozivajući se na Kijevopečersku lavru, Kiril je pozvao na „sve moguće napore da spreči nasilno zatvaranje manastira, što bi dovelo do kršenja prava miliona“ vernika.
Ministarstvo kulture Ukrajine je 10. marta tvrdilo, bez ikakvih dokaza, da je Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije prekršila sporazum iz 2013, prema kojem im je država dozvolila da upravljaju verskim objektom. Sveštenicima je naknadno naređeno da napuste manastir do 29. marta.
Iako je sveštenstvo odbilo da se povinuje, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je podržao tu odluku, uokvirujući obračun kao „potez za jačanje naše duhovne nezavisnosti“. To je, međutim, izazvalo negodovanje Moskve, a portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je tvrdila da je „sloboda veroispovesti talac bandita“ ukrajinske vlade.
Ukrajina je godinama iskusila verske tenzije, uglavnom između nekanonske pravoslavne crkve Ukrajine (UPC) koju podržava Kijev i Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koja je proglasila nezavisnost od Moskve nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u susednoj zemlji u februaru. 2022.
To je, međutim, nije poštedelo optužbi da prikriveno podržava Rusiju, a vršeni su prepadi na brojne pravoslavne manastire širom Ukrajine, uključujući i samu Lavru.
