Papa Franja, koji je nedavno hospitalizovan zbog bronhitisa, preskočio je tradicionalnu noćnu procesiju na Veliki petak u Koloseumu zbog hladnog vremena u Rimu, umesto toga ostao u svom domu u Vatikanu, dok je hiljade vernika izašlo na događaj sa bakljama, piše AP.
Ovog Velikog petka je prvi put od 2005. godine pontifik bio nedostupan na procesiji u Koloseumu. Tada je oslabljeni i bolesni Sveti Jovan Pavle II, osam dana pre smrti, u tišini posmatrao put krsta. ritual na TV-u u njegovom stanu u Apostolskoj palati.
Vatikan je rekao da će Franja predsedavati starorimskom arenom procesijom koja podseća na Isusovu patnju pre njegovog raspeća i smrti na krstu. Ali samo nekoliko sati pre početka procesije, Vatikan je, navodeći „intenzivnu hladnoću“ koja je ovih dana učinila da večeri u Rimu neuobičajeno hladno, otkrio da će Franjo ostati u svojoj rezidenciji u hotelu u Vatikanu i odatle pratiti događaj.
86-godišnji papa otpušten je iz rimske bolnice 1. aprila nakon što su mu intravenozno davani antibiotici zbog bronhitisa.
Ranije u petak, Franja je predvodio dvočasovnu ranu večernju molitvu u bazilici Svetog Petra. Na Veliki četvrtak, dan ranije, papa je prisustvovao dugačkoj misi u bazilici i popodne otišao u zatvor za maloletnike u Rimu gde je oprao i osušio stopala desetak mladih stanovnika u simboličnom gestu poniznosti koji imitira ono što je Isus uradio. za njegovih 12 apostola uoči njegovog raspeća.
Imenovanje u Koloseumu je vrhunac ceremonija Strasne nedelje. Na ovogodišnjoj povorci, u kojoj su vernici nosili visok, tanak i lagan krst, izašlo je oko 20.000 ljudi koji su u mraku ispred arene držali upaljene sveće. Kada se procesija završila, a kardinal je, umesto pape, dao blagoslov, uzvikom „Živeo papa!” digao se iz gomile.
Franjo je za temu procesije izabrao „glasove mira u vreme rata“. Naglas su čitani izveštaji o patnjama, migrantima i izbeglicama od rata, građanskog rata ili gladi, u Africi, jugoistočnoj Aziji, na Bliskom istoku, u Južnoj Americi i drugde.
Izbor je proizašao iz mnogih izveštaja o patnjama koje je Franjo čuo od migranata i drugih koji su razgovarali s njim tokom njegovih prekomorskih putovanja i drugih prilika.
Među pričama su bili i oni ukrajinskog mladića koji je prvo pobegao u Italiju gde mu baka radi da bi pobegao od rata kod kuće, ali se kasnije, nostanjući za domom, vratio u Ukrajinu. Nakon tog izveštaja sledi izveštaj mladog Rusa koji je rekao da mu je brat umro, verovatno nakon što je poslat da se bori u Ukrajini, na koju je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022.
Franja je više puta žalio zbog stradanja ukrajinskog naroda i uputio mnoge pozive za mir.
Papa je održao svoj termin na ranoj večernjoj molitvi Velikog petka u bazilici Svetog Petra. Noseći grimizno odelo, Franjo, koji ima hronični problem sa kolenima, koristio je invalidska kolica da bi stigao do centralnog dela bazilike i predsedavao bogosluženjem.
Tokom ceremonije bazilike na Veliki petak, papa je ponekad zvučao promuklo dok je čitao naglas i kada je dao svoj blagoslov na kraju skoro dvočasovne službe. U jednom trenutku je ustao da poljubi lik Isusa na visokom krstu koji su mu doneli, a zatim je pognuo glavu u nemom razmišljanju.
Dok je Rim u poslednje vreme iskusio vreme poput proleća tokom dana u Rimu, temperature su pale na visokih oko 4 stepena Celzijusa nakon mraka.
Franjo bi takođe trebalo da predsedava misom Uskršnjeg bdenja u subotu uveče u bazilici. U nedelju bi trebalo da bude na Trgu Svetog Petra na jutarnjoj misi. Očekuje se da će održati dugačak govor u kome se osvrće na ratove i druge sukobe u svetu, poznat po svom latinskom nazivu „Urbi et Orbi“.
