Papa Franja obeležiće u ponedeljak svojih 10 godina na mestu poglavara Rimokatoličke crkve, služeći misu sa kardinalima u kapeli vatikanskog hotela Santa Marta u kojoj je živeo od svog izbora, prenosi Rojters.
Franja (86), rođen u Argentini, postao je prvi latinoamerički pontifik 13. marta 2013. godine, nasledivši Benedikta KSVI koji je postao prvi papa u šest vekova koji je podneo ostavku.
Bivši kardinal Horhe Mario Bergoljo je uvek težio da jednostavnost projektuje u veoma veliku ulogu i nikada nije preuzeo papske stanove u Apostolskoj palati koje su koristili njegovi prethodnici, rekavši da više voli da živi u okruženju zbog svog „psihološkog zdravlja“.
On je pozvao sve kardinale koji su sa njim u Rimu na misu u ponedeljak.
Uporna bolest kolena primorala je Fransisa da naizmenično koristi štap i invalidska kolica, ali izgleda da je dobrog i stabilnog opšteg zdravlja za čoveka njegovih godina.
„Crkva se ne vodi kolenom, već glavom“, navodno je rekao svom pomoćniku nakon što je 5. maja 2022. prvi put počeo da koristi invalidska kolica u javnosti.
Franjo je rekao da bi bio spreman da se povuče ako ozbiljni zdravstveni problemi zabrane vođenje Crkve od 1,38 milijardi članova.
Ali on je takođe rekao da misli da pape treba da pokušavaju da vladaju doživotno i da biti papa emeritus – kakav je bio Benedikt – ne bi trebalo da postane „moda“ u Crkvi. Benedikt je dao ostavku iz zdravstvenih razloga, ali je živeo još skoro 10 godina.
Sa svojih 10 godina kao pontifikat, Franjo je sada vladao duže od prosečne dužine od 7,5 godina od prethodnih 265 pontifikata. Posetio je 60 država i teritorija, prešavši skoro 410.000 km (255.000 milja).
Ali nije se vratio u svoju rodnu Argentinu, što je zbunjujuće odsustvo koje je izazvalo mnogo spekulacija.
On je imenovao oko 64% takozvanih kardinala elektora koji su mlađi od 80 godina i stoga imaju pravo da uđu u konklavu da izaberu svog naslednika nakon što on umre ili podnese ostavku.
Franja obeležava godišnjicu nadmašivši konzervativnu opoziciju unutar Crkve koja je nekoliko puta tražila njegovu ostavku i koja je sada na raskrsnici, tražeći novi pravac nakon smrti dvojice njenih figura.
Veruje se da je najduže papstvo svetog apostola Petra, prvog pape. Procenjuje se da je trajao oko 35 godina.
Najduže papstvo u poslednjim vekovima bilo je papstvo Pija IKS, koje je trajalo više od 31 godine između 1846. i 1878. Nakon toga dolazi papstvo Jovana Pavla II, koji je vladao više od 26 godina između 1978. i 2005. godine.
Smatra se da je najkraća ona Urbana VII, koja je trajala 13 dana 1590. godine.
