B ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koja imaju važnu funkciju u imunološkom sistemu, delom tako što proizvode antitela koja napadaju bakterije i viruse. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi sa hroničnom inflamatornom bolešću creva (IBD), kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, imaju mnogo više B ćelija u crevima nego zdravi pojedinci.
Stoga je predloženo da B ćelije mogu uticati na ozbiljnost ovih bolesti. Istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj sada su pokušali da otkriju da li, i ako da, kako, B ćelije doprinose IBD-u.
„Uspeli smo da pokažemo da se populacija B ćelija naglo povećava u debelom crevu tokom zarastanja lezija debelog creva i da se ove ćelije uglavnom akumuliraju u oblastima gde su oštećenja ozbiljna“, kaže glavni istraživač Eduardo Viljablanka, vanredni profesor na Univerzitetu. Katedra za medicinu (Solna), Karolinska institut. „Ovo, zauzvrat, sprečava interakciju između dva druga tipa ćelija — stromalnih i epitelnih ćelija — koja je potrebna da bi se tkivo zalečilo.“
Istraživači su proučavali eksperimentalni model kolitisa i tkiva pacijenata sa ulceroznim kolitisom, koristeći niz metoda za analizu populacija ćelija. Posebno se fokusirajući na to kako B ćelije utiču na zarastanje crevne sluzokože, otkrili su da su se miševi kojima nedostaju B ćelije oporavili mnogo brže nakon oštećenja creva nego obični miševi. Nalaz da izgleda da B ćelije čine više štete nego koristi kod upale debelog creva može biti od značaja za lečenje IBD.
„Već postoje odobreni lekovi koji utiču na odgovor B ćelija i koji se koriste za druge bolesti“, kaže Gustavo Monasterio, postdoktor istraživačke grupe dr Viljablanke na Institutu Karolinska i jedan od vodećih autora.
„Sada želimo da testiramo da li bi iscrpljivanje B ćelija u određenim vremenskim okvirima moglo da funkcioniše i kod IBD-a. Takođe moramo da saznamo da li akumulacija B ćelija može imati dugoročne korisne efekte, kao što je promena sastava bakterija u gastrointestinalni trakt.“
