Nedelju dana nakon invazije na Ukrajinu, Rusija je okupila mehanizovanu kolonu od 40 milja kako bi izvršila snažan napad na Kijev sa severa.
Međutim, konvoj oklopnih vozila i kamiona za snabdevanje se zaustavio u roku od nekoliko dana, a ofanziva je propala, dobrim delom zbog serije noćnih zaseda koje je izveo tim od 30 ukrajinskih specijalnih snaga i operatera dronova na kvadrociklima, navodi se u saopštenju. ukrajinski komandant.
Operateri dronova su povučeni iz jedinice za vazdušno izviđanje, Aerorozvidka, koja je počela pre osam godina kao grupa dobrovoljnih IT stručnjaka i hobista koji su dizajnirali sopstvene mašine i evoluirala je u suštinski element u uspešnom ukrajinskom otporu Davidu i Golijatu.
Međutim, dok su zapadni pristalice Ukrajine isporučile hiljade protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila i druge vojne opreme, Aerorozvidka je bila primorana da pribegne grupnom finansiranju i mreži ličnih kontakata kako bi nastavila dalje, tako što je nabavila komponente kao što su napredne modeme i termovizijske kamere, suočeni sa izvoznim kontrolama koje zabranjuju njihovo slanje u Ukrajinu.
Komandant jedinice, potpukovnik Jaroslav Hončar, dao je izveštaj o zasedi u blizini grada Ivankiva koja je pomogla da se zaustavi ogromna, teška ruska ofanziva. On je rekao da su ukrajinski borci na četvorociklima mogli da se približe ruskoj koloni koja je napredovala noću, vozeći kroz šumu sa obe strane puta koji vodi južno ka Kijevu iz pravca Černobila.
Ukrajinski vojnici su bili opremljeni naočarima za noćno osmatranje, snajperskim puškama, daljinski detoniranim minama, bespilotnim letelicama opremljenim termovizijskim kamerama i drugim sposobnim za bacanje malih bombi od 1,5 kg.
“Ova jedna jedinica u noći je uništila dva-tri vozila na čelu ovog konvoja, a nakon toga se zaglavila. Tu su ostali još dve noći i [unište] mnoga vozila”, rekao je Hončar.
Rusi su razbili kolonu na manje jedinice kako bi pokušali da napreduju ka ukrajinskoj prestonici, ali je isti jurišni tim uspeo da izvrši napad na njeno skladište, tvrdi on, osakativši sposobnost Rusa da napreduju.
„Prvi ešalon ruskih snaga ostao je bez toplote, bez nafte, bez bombi i bez gasa. I sve se to desilo zbog rada 30 ljudi“, rekao je Hončar.
Jedinica Aerorozvidka takođe tvrdi da je pomogla u porazu ruskog vazdušnog napada na aerodrom Hostomel, severozapadno od Kijeva, prvog dana rata, koristeći bespilotne letelice za lociranje, ciljanje i granatiranje oko 200 ruskih padobranaca sakrivenih na jednom kraju aerodrom.
„To je u velikoj meri doprinelo tome da nisu mogli da iskoriste ovaj aerodrom za dalji razvoj svog napada“, rekao je potporučnik Taras, jedan od Hončarovih pomoćnika.
Nisu svi detalji ovih tvrdnji mogli biti nezavisno provereni, ali zvaničnici američke odbrane su rekli da su ukrajinski napadi doprineli zaustavljanju oklopne kolone oko Ivankiva. Ogromna količina snimaka borbe iz vazduha koje su objavili Ukrajinci naglašavaju važnost dronova za njihov otpor.
Jedinicu su pokrenuli mladi Ukrajinci sa fakultetskim obrazovanjem koji su učestvovali u pobuni na Majdanu 2014. i dobrovoljno su se prijavili da iskoriste svoje tehničke veštine u otporu protiv prve ruske invazije na Krim i region Donbasa. Njegov osnivač, Volodimir Kočetkov-Sukač, bio je investicioni bankar koji je poginuo u akciji 2015. u Donbasu – podsećanje na visoke rizike. Rusi mogu da se zakače za elektronski potpis drona i brzo da napadnu minobacačem, tako da timovi Aerorozvidke moraju da se lansiraju i pobegnu.
Hončar je bivši vojnik koji je postao konsultant za IT marketing, koji se vratio u vojsku nakon prve ruske invazije. Taras, koji je tražio da ne koristi svoje prezime, bio je konsultant za rukovodstvo, koji se specijalizovao za prikupljanje sredstava za jedinicu i tek u februaru se pridružio punim radnim vremenom kao borac.
U svojim ranim danima, jedinica je koristila komercijalne dronove za nadzor, ali njen tim inženjera, softverskih dizajnera i entuzijasta dronova kasnije je razvio sopstvene dizajne.
Napravili su niz dronova za nadgledanje, kao i velike mašine sa osam rotora od 1,5 metara, sposobne da bacaju bombe i protivtenkovske granate na raketni pogon, i kreirali sistem pod nazivom Delta, mrežu senzora duž linija fronta koji su ulazili u digitalne mape tako da su komandanti mogli da vide neprijateljske pokrete kako se dešavaju. Sada koristi satelitski sistem Starlink, koji je isporučio Elon Musk, za prenos podataka uživo ukrajinskim artiljerijskim jedinicama, omogućavajući im da se orijentišu na ruske ciljeve.
Jedinicu je 2019. raspustio tadašnji ministar odbrane, ali je na brzinu ponovo oživela u oktobru prošle godine pošto se nazirala pretnja ruske invazije.
Sposobnost da se održi pogled na ruske pokrete iz vazduha bila je ključna za uspeh ukrajinske taktike gerilskog stila. Ali napori Aerorozvidke da se proširi i da zameni izgubljenu opremu ometaju ograničene ponude dronova i komponenti, a napori da ih obezbedi putem nabavki ministarstva odbrane doneli su malo, delom zato što su oni nedavno dodani u oružane snage i još uvek smatraju autsajderima.
Štaviše, neki od naprednih modema i termalnih kamera napravljenih u SAD i Kanadi podležu kontroli izvoza, pa su pribegli grupnom finansiranju i traženju od globalne mreže prijatelja i pristalica da ih pronađu na eBaiu ili drugim veb lokacijama.
Marina Borozna, koja je bila student ekonomije na univerzitetu sa Tarasom, istražuje načine da kupi ono što je potrebno jedinici i pronalazi puteve za prenošenje zaliha preko granice.
Znam da ima ljudi koji žele da im pomognu u borbi, ljudi koji žele da urade nešto više od humanitarne pomoći“, rekao je Borozna. „Ako želite da se pozabavite osnovnim uzrokom ove ljudske patnje, morate da pobedite rusku invaziju. Aerorozvidka pravi ogromnu razliku i potrebna im je naša podrška.”
Njen partner, Klaus Hentrich, molekularni biolog iz Kembridža, takođe pomaže u tim naporima, oslanjajući se na svoje iskustvo regruta u nemačkoj vojsci.
„I sam sam bio u artiljerijskoj izviđačkoj jedinici, pa sam odmah shvatio koliki je uticaj Aerorozvidka. Oni efektivno daju oči na svoju artiljeriju“, rekao je Hentrich. „Tamo gde možemo da napravimo razliku je da prikupimo međunarodnu podršku, bilo da se radi o finansijskim doprinosima, pomoći u dobijanju tehničkih komponenti koje je teže pronaći ili donacijama običnih civilnih dronova.
Jedinica takođe traži načine da prevaziđe rusko ometanje, deo elektronskog rata koji se vodi u Ukrajini uporedo sa bombama, granatama i projektilima. Trenutno, Aerorozvidka obično čeka da Rusi isključe svoju opremu za ometanje da bi lansirali sopstvene bespilotne letelice, a zatim istovremeno šalje svoje mašine. Jedinica zatim koncentriše svoju vatrenu moć na vozila za elektronsko ratovanje.
Hončar opisuje ove tehnološke bitke i Aerorozvidkin način borbe kao budućnost ratovanja, u kojoj rojevi malih timova umreženih uzajamnim poverenjem i naprednom komunikacijom mogu savladati većeg i teže naoružanog protivnika.
„Mi smo kao košnica pčela“, rekao je. „Jedna pčela nije ništa, ali ako se suočite sa hiljadu, ona može pobediti veliku silu. Mi smo kao pčele, ali radimo noću.”
